LUKSUZ

 

    

Luksuz nisu raskošni dvorci, preskupa garderoba, skupa odmarališta. Bez obzira na to što se čitav svet urotio da nam proda svoju sliku luksuza u vidu  raskošnih dvoraca,  preskup garderobe uslikane na prestižnim lokacijama, skupih odmarališta... 

Pravi luksuz je živeti po svojoj volji, obući udobne cipele, nositi ruž koji ti se sviđa, družiti se sa ljudima sa kojima ti je lepo, živeti u ljubavi i miru sa sobom i svojom okolinom. Pravi luksuz je živeti po sopstvenim pravilima, u hodu izmišljati pravila. Ne pravdati se nikome. Uraditi ono što želiš i reći MOŽE MI SE.... To je luksuz.... 

ZVEZDANA KIŠA

 

Da mi je znati kud nestadoše normalni ljudi, oni ljudi koji vas gledaju u oči dok pričaju sa vama, koji govore ono što misle i misle ono što govore, onaj svet koji je iskren pred samim sobom i pred vama, naravno.  Sav onaj samodosledan , pošten svet, nestade poput Atlantide bez traga i nisam više sigurna ni da li su postojali ili je to bila samo opsena, ljudi o kojima se mogu ispredati priče, prenositi legende , pričati bajke. 

Kao u ružnom snu, do juče dobro poznati ljudi , nošeni željom za uspehom, moći, novcem, oćajnom željom da se popnu na neko samo njima vidljivo i poznato mesto, počeše da glumataju, krevelje se , izvitoperiše se potpuno ne bi li bili što bliže svom visokom cilju, promeniše se do neprepoznatljivosti, ne bi li pokazali kako pripadaju negde tamo ... i ostadoše da vise u nekom međuprostoru , sa nogama ovde, gde nikako ne žele biti i glavom tamo, gde nikako ne pripadaju. 

Prazne ljušture koje su progutale svoju sadržinu.

Nasuprot njima pojavi se neki nazovi iskreni , grub svet, bez takta, kulture, spreman i ne samo spreman, nego i "bogomdan", da prži i žeže istinom po vazdan. Misleći da što su glasniji , grublji i uvredljiviji u svojim izjavama, to je više istine u njima.

To su zlostavljači.

Ponekad se ipak nebo smiluje i zvezdana kiša sa sobom donese te divne iskrene ljude, sa raznih strana sveta. Pričajući dugo u noć, pored vode, gledajući zvezde, razgovaraju o svojim nedoumicama, neuspesima, željama, hrabre jedni druge, svesni da su neuspesi i greške sastavni deo života, ali da posle njih postaju i  jači i bolji .

To je taj normalan svet koji na svojim plećima nosi ovaj svet. 

KRAMBL SA ŠLJIVAMA

Krambl sa voćem spada u vrstu dezerta koji sam dugo odbijala da spremam u svojoj kuhinji, ali mic po mic ovaj britanski kolač se odomaćio u mojoj kuhinji. Zavolela sam ga kao i sve englesko, kao i engleski čaj, Agatu Kristi, Šerlok Holmsa, Virdžiniju Vulf, princezu Dajanu, Bitlse, Džejmi Olivera... u nizu mojih ljubavi zauzeo je mesto " cramble" . Krambl se može praviti sa različitim voćem, ali jedan od meni najdražih je onaj sa šljivama. Sezona šljiva nikako ne može proći bez ove lake poslastice. Jednostavan je, brzo se priprema, lak je i jeftin. 

Recept za fini mirisni  krambl sa šljivama:

potrebno je:

200 gr brašna

100 gr ovsenih pahuljica

100 gr šećera

1 kašičica cimeta

korica limuna

100 gr maslaca

1 kg zrelih šljiva

5 kašika šećera

2 kašike gustina

1 kašika kardamoma

 

 

1. korak

Očistiti šljive od koštica , prepoloviti na pola i poslagati u posudu u kojoj će se peći.  Šećer pomešati sa gustinom i kardamonom i posuti preko šljiva.

2. korak

Brašno, šećer,cimet,ovsene pahuljice,,koricu od limun, staviti u posudu , dodati maslac i sve lagano rukom istrljati da se naprave mrvice, a potom posuti preko šljiva. Peći na 200 stepeni oko 30-35 minuta.

3. korak

Krambl služiti sa kuglom šlaga ili sladoleda po želji.

JEDNO VRLO NEOBIČNO LETO

 

 

 

 

Ovo leto po mnogo čemu neobično, bilo je lako za podneti ga, tropskih vrelina skoro da i nije bilo, a dana za kupanje i te kako jeste, kiša je padala svakih nekoliko dana i donosila ono neophodno osveženje praćeno hladnim noćima i divnim svežim jutrima.Avgust kao i uvek miriše na jesen, lagani letnji lahor nosi žuto lišće , dani su kraći, voće zri ...

Epidemija korone unela je nemir u svakodnevno funkcionisanje, kako na poslu , tako i privatno , manje ili više  morali smo se prilagoditi. 

Kao način za postizanje ravnoteže, sveopštem nemiru treba suprotstaviti sopstveni mir, sveopštem strahu , toplinu i radost u okviru svog doma. 

Vreme je veoma mistična dimenzija, mir tokom jutarnjeg rituala ispijanja kafe, može se produžiti na celi dan. Uživanje u doručku, može biti uživanje tokom celog dana. Mislite na ono lepo što vas čeka kod kuće, za mene je to čitanje uz sveće uveče kad se sve smiri. Živite svoju bajku.

Alisa je u zemlju čuda stigla slučajno i sa strahom od nepoznatog, neka ovo bude vaša bajka i vaša zemlja čuda  ( što svakako jeste ), hajde da vidimo kuda sve to vodi i izvučemo sve najbolje iz svega ovoga.

Puno sreće svakom od vas! Kako doživljavate sve ovo?