Nekoliko poslednjih dana provodim uživajuću u uređivanju zelenila u svom dvorištu. Pre nekoliko godina odlučila sam , u okviru projekta štednje, da kupujem isključivo višegodišnje biljke. tako da je ove godine u mom dvorištu nabujalo zelenilo bez trunke uloženog dinara. Štedim kupujići skuplje i trajnije biljke. ove godine bih volela da dodam još neko zimzeleno bilje ne bi li moj vrt i zimi bio jednako živopisan. Presađujem ono što se previše raširilo, poklanjam svojim prijateljicama, menjam mesta nekim biljkama, okopavam, ono što mi se nesviđa poklanjam, orezujem ono što treba orezati, sve u svemu , radim, učim i uživam.
Čitam "Aleksandrijski kvartet" Lorensa Darela i " San letnje noći" Viljema Šekspira.
Čizkejk sa vanilom i čokoladom, izvanredan ukus. Posle dugo vremena našla sam u marketu želatun u listićima i odmah da kažem da je neuporedivo bolji od onog praškastog.
Poklon od Marijane i Aleksandra, Keks ima ukus koji me podseća na detinjstvo. Moja mama i sve mame iz komšilika pravile su keksiće ovakvog ukusa, testo su ubacivale u neku malu mašinu, menjale mustre i tako dobijale keksiće različitog oblika , meni su bili najdraži neki u obliku ježa. Mmmm kako je lepo mirisala kuhinja moga detinjstva.... Inače keks je nestao brzinom svetlosti, pa tako nisam uspela da fotografišem kutiju dok je bila puna...
Jedan od onih ludih dana na poslu. Stranke uskomešane, nemirne, službenici nervozni. Malo malo pa kresne varnica među njima, kratki i oštri dijalozi, tek malo mira, na tren, pa onda ponovo...
Napolju sunce, uprlo u naš prljavi prozor, svetluca prašina na stolovima. U mojoj glavi se vrti pesma Dino Merlina : Danas se osećam sjajno, danas mi sunce sja.... srce mi veselo skakuće u ritmu muzike. Sve mi je lepo, sunce, prljavi prozor, prašina, stranke, kolege...
Lagano se otvaraju vrata kancelarije i plašljivo proviruje neugledna prilika, buljave plave oči, proseda duga neuredna kosa kroz koju štrče uši, grbava, srednjih godina. Gleda sa strahom, navikla verovatno na , svima dobro poznatu, nadmenu drskost naše administracije. " Gospođa" progovara sa rumunskim akcentom : " mene su poslali, kažu tamo treba neki račun. "
Sedite!
Gleda smušeno, prosto ne veruje da sve tako lako ide.
" Vi ste hraniteljica?"
Pruža mi papir koji čitam, opušta se, vidi već pozitivan ishod onoga što je po njenom stavu, delovalo kao nemoguća misija.
Postavljam neophodna pitanja, ona od olakšanja priča i ono što je ne pitam.
"Znate, gospođa, to su deca mog brata, su imali samo pet i sedam godina, kad su ostali bez oba roditelja. Prvo je umrla snaja, pa onda moj brat. Mi je reko -brini za moja deca, nemoj da dozvoliš da rade za nadnicu kod drugih i ja brinem, moji su, jako dobra deca. Devojka se udala , dobro, dolazi mi stalno , voli me, pa ona nema nikog drugog. Sin studira u Rumunija. Gospođe iz Centra za socijalno, jako dobre, plaćaju mu dom , tamo u Rumunija. Još jedna godina i će da završi. Moji su, volim ih."
" Imam ja svoju decu, ćerku i sina, imaju porodice, žive u Zrenjanin. Muž mi je umro, roditelji umrli, sada živim sama, Jako mi je teško" Oči joj se pune suzama : " Od pune kuće, čovek ostane sam." Već sledećeg trenutka me gleda poverljivo i kaže :" Danas sam jako srećna , večeras mi dolazi unuka."
Završavamo sve, potpisuje i opet ponavlja : " Da znate samo kako sam srećna, večeras mi dolazi unuka. "
"Lepo" odgovaram , tek da nešto kažem. Nema šta da se doda ni njenoj dobroti , ni požrtvovanosti, ni sreći. Jednostavna, jedva pismena, ispunila je nekom svetošću moje srce i celu prostoriju.
" Puno vam hvala".Gleda me toplo , zahvalno.
Poželeh joj sve najbolje i pomislih :" Hvala tebi što postojiš".
Sunce je jednako obasjavalo prostor i ja pomislih , ako je sunce danas zbog nekoga zasjalo, onda je to zbog tebe i taj divni osećaj blagorodnosti i topline još dugo je tinjao u mom srcu .
