Bile su potrebne duge dve nedelje da iz ledene zime i dana okovanih snegom pređemo u nešto što je počelo da liči na proleće. Poneki sunčan dan, više svetlosti, više šetnje, neophodnost sunčanih naočara , zubato sunce, košava od čijih se zvukova ledi krv u žilama.Sve to zajedno dovelo je do uživanja u kućnoj atmosferi , večeri provedenih udobno zavaljena u fotelji pored radijatora, pokrivena ćebetom, ispijajući tople čajeve i čitajući knjige koje već neko vreme čekaju na mom stolu da budu pročitane. Topla kuhinja, testa, kuvanja, rođendani, dani puni događaja, razgovora, odluka... važni dani....neki čudni problemi i moja upornost da ih rešim. Osećam se ovih dana kao Don Kihot, ubeđena da ću pobediti vetrenjače!
t
