Novogodišnje praznike provela sam u kući , uglavnom odmarajući zbog povrede kolena i zaista uživajući u prazničnoj atmosferi, dobrim filmovima i vremenu provedenom sa mojom porodicom. Pošto gotovo da i nisam ustajala sa kreveta, poštujući savete lekara, imala sam dovoljno vremena za uživanje u nekoj dobroj knjizi. Ovoga puta bila je to knjiga " Muškarci bez žene". Knjiga se sastoji iz sedam priča u kojima je Murakami otvoreno i sa humorom dočarao tako toplo i ljudski , usamljenost, tugu i potrebu za ljubavlju sasvim običnih muškaraca, njihove strahove i psihu. Na taj način je nama, ženama , otvorio prozor u svet muških osećanja, stida, nemira, seksualnosti, potisnutih emocija, koje silom izbijaju na površinu kad-tad i način kako se svaki pojedini muškarac bori sa tim.
Da li ste ikada poželeli da se ne vratite sebi?
- Pa i ne bih imao kome drugom da se vratim.
Vratiš se sebi, čak i ako to ne želiš. Samo, tada kad si se vratio, položaj ti je nešto drugačiji nego pre.
To je pravilo. Nije moguće da bude potpuno isti. "
" Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo sa
nekim, ma koliko tog nekog voleo, sasvim se zagledati u tuđe srce je
nemoguće. Čak i ako to želiš, time samo sebi otežavaš. Ali, ako se na to
nameriš, ako se samo potrudiš, zahvaljujući tom naporu uspećeš čestito
da pogledaš u sopstveno srce. Stoga, ono što na kraju svega moramo da
uradimo jeste valjda da se sa svojim srcem umešno, istinski pomirimo.
Ako stvarno želimo nekog drugog, onda nam ne preostaje ništa do da pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja tako mislim. "
" Izgubiti ženu u suštini značilo je upravo to. Ono što žene čoveku
daruju jesu ti posebni trenuci u kojima mu se, usled stvarnosti, ta
stvarnost poništava. "
Ovo su neki od citata koji su na mene ostavili utisak i koji će vas nadam se podstaći da pročitate ovu knjigu. Ja ću svakako Murakamija uvrstiti u pisce čija ću dela staviti na svoj spisak za čitanje i kupovinu, naravno, čim mi se bude pružila prilika.
