петак, 08. јануар 2016.

NE BAŠ OBIČAN PETAK

















Osećam se umorno već neko vreme. To više nije umor koji nestane kada se dobro naspavaš. To je umor koji se samo uvećava mesecima i stvara onaj osećaj nemoći i predaje, muti razum , uništava imiunitet i dovodi do potpunog nestanka prirodne , iskonske borbe za opstankom. 

Znam kakve opasnosti vrebaju čoveka kada se poremeti taj unutrašnji mehanizam, koji nam je svima dat, ali  sa kojim, očigledno nisam umela da se uskladim. 

Osećam se jako slabo, lomno i ono što je neophodno krećem sa velikim spremanjem svojih misli, navika i načina života....

Pišemo se...