SAN MARINO

San Marino je osnovan 301 godine. Bilo je to vreme progona hrišćana i jedan Hrvat sa Raba , po imenu Marin, klesar po zanimanju, zbog svoje odanosti hrišćanstvu , bio je prognan i utočište je našao preko mora u gradu Rimini.  Na obližnjem brdu po imenu Titano, napravio je kapelicu i odlazio krišom da se moli sa ostalim hrišćanima.  Mesto gde je sazidana ta kapelica čini danas jezgro San Marina. Država  je samostalna , ima 32000 stanovnika i prostire se na 82 km2, podeljena je na devet malih opština i njeni stanovnici se smatraju veoma bogatim ljudima. 

San Marino ima tri kule. Na 756 m. visine, na vrhu brda uzdiže se kula Gualta, što u prevodu znači, onaj koji čuva stražu. Na drugom vrhu brda sagrađen je dvorac Cesta, danas je u njemu smešten muzej oružja i treća kula, ujedno i najmanja, Montale iz 13. veka, imala je stratešku ulogu u odbrani od neprijatelja.

Dok je živeo u Riminiju i tajno se molio na obližnjem brdu, jednoj bogatoj ženi razbole se kći i Marin joj pomože da se devojka izleči. Žena je htela da mu se oduži i ponudila mu šta god poželi, Marin je poželeo to golo brdo i dobio ga je, a sa njim i potpunu zaštitu bogate gospođe. Stanovnici  San Marina mu se danas mole kao svom Sv. Marinu, njegova statua se uzdiže u centru grada i , veoma je poštovan i posle ove priče krećući se gradom , ne možete se oteti utisku da njegov duh i dan danas luta San Marinom i bdi nad njegovim stanovnicima. Nismo odoleli svojoj želji da dotaknemo statuu Sv  Marina i fotografišemo se u njegovoj senci, želeći da se osetimo bar malo zakriljeni njegovom veličinom.

San Marino nije u  Evropskoj uniji , ali koristi evro kao valutu, čak ima i svoj evro sa grbom San Marina na poleđini. Zvanično njihov evro vredi isto kao i ovaj drugi, ali na sivom tržištu za  1 evro sa grbom San Marina dobijate 3 evra svugde u Italiji. 

Stanovnici San Marina su veoma bogati i njihova država stoji iza njih u svakom pogledu. Njihova deca imaju besplatne knjige i besplatno školovanje, prevoz je besplatan. Struja je jeftinija nekoliko puta nego u Italiji, razliku u ceni plaća njihova država. Njihovi građani imaju veće plate od ostalih koji tu rade, jasno se daje na znanje ko je ko, odnosno, odakle je ko ! Postati državljanim San Marina praktično je nemoguće, a dokaz je jedna srpkinja koja je tamo udata i 40. godina čeka državljanstvo, a sada je već sigurna da , ako se to ikada i desi, biće posthumno.

Do San Marina stigli smo autostradom iz Riminija za možda četrdesetak minuta i odmah otkrili jedan od razloga njihovog bogatstva. Čitavim putem od Beograda, preko Hrvatske i Slovenije, pa kroz Italiju do Riminija toaleti su vrlo uredni i nigde se ne naplaćuju. Na parkingu San Marina nalazi se jedini javni toalet, plaća se 50 feninga i tako je jezivo izgledao da smo počeli da se hvatamo za tašne i uspaničeno tražimo papirne maramice. Komentar suvišan!

Duž staze kojom se penjemo nalaze se prodavnice. Sve je pripremljeno za Ruske turiste. Na vratima natpisi : " Govorim po ruski" , kada smo ušli i zapitali nešto na ruskom, ispostavilo se da trenutno nije prisutna prodavačica koja zna ruski. Sve u svemu , turistički kičeraj koji se skupo prodaje. 

Kupujemo sliku od jednog uličnog slikara.

Šetnja do kule, malo prebrzim korakom .Zaostajemo za svojom grupom. teško je odoleti pogledu koji se pruža dole, na deo grada i gore, na statue, kule, zelenilo, muzeje....Stižemo do vidikovca, umorni.

Petnaestak minuta odmora, a onda lagano spuštanje, razgledanje. Prodavci nude da uđemo i pogledamo njihovu robu. Predah u jednom prelepom parku, ispod starih zidina i stogodišnjeg drveća. Vraćamo se do parkinga i tu nas čeka iznenađenje, trgovac Simone koji govori srpski : "Voli Srbija,  voli Zana ( Žana je inače, naš vodič). Vise kupi, manje plati " Svi polazimo za njim u prelepu prodavnicu u kojoj obe prodavačice govore srpski izvrsno, jedna zato što je srpkinja koja živi u Riminiju, a druga Ruskinja koja je pored Simonea morala bar malo naučiti srpski. Ulazimo u autobus , kese šuškaju, isprobavaju se parfemi, naočari, satovi. Prati nas Simoneovo : Voli Serbia,  voli Zana, vise kupi , manje plati...

Odlazimo iz San Marina puni utisaka, umorni i zadovoljni. Sv . Marin, kule, muzeji, pejzaži  ostaju iza nas, ali na neki način, postaju zauvek deo nas.

PUTOPIS IZ RIMINIJA

 Odlučim li da putujem negde tvrdoglava sam kao magarac i u ovom slučaju dobro da je tako, jer inače ne bih ni videla Rimini. Ispričaću vam zašto. Odlučila sam da ovo leto provedem u Italiji i Rimini mi se motao po glavi kao najverovatnija destinacija.Gledajući fotografije hotela koji su u ponudi , upade nam u razgovor, neka mlađa žena puna sebe i osu paljbu- Letovala sam u Riminiju pre nekoliko godina i nikad se gore provela nisam, plaže prekrivene veštačkim peskom, buka od koje se ne može spavati , hrana loša, nikada više ne bih otišla tamo , niti bih ikome preporučila. Na stranu to što je niko za preporuku nije ni pitao. Što sam je više ignorisala, ona je bila sve napadnija .Hvala joj, jer pomislih , Rimini mora da je divno mesto, kad se ova kokoška tamo nije osećala prijatno. I tako, upravo zahvaljujući tom uobraženom čudovištu , ja odlučih da moja destinacija svakako bude Rimini. 

Rimini je glavni grad pokrajine Emilija Romanja. Poznat po dugim i lepim peščanim plažama. Najveći je grad zapadnog Jadrana. More prelepo plavo i VEOMA slano. Plaža je plitka jedno 50 metara i lepo je pešačiti kroz toplu vodu. 

Inače pored automobila u Riminiju je glavno prevozno sredstvo bicikl. Saobračajni propisi se poštuju ( kod nas inače propisi postoje isključivo da bi se kršili) i sve vreme nisam videla ni jednog motociklistu  bez kacige. Videla sam u nevolji jednog vozača autobusa koji nije dao žmigavac dok je obilazo motociklistu ( što se kod nas i ne smatra nekim prekršajem) pretpeo je odvajanje sa strane, kompletan saobraćajni pregled autobusa i na kraju potpisivanje zapisnika koji je sastavio ozbiljni policajac, a on ga potpisao sa izrazom lica spremnim da zaplače. 

Rimini je prelepo mesto, puno turista, Hoteli manji, pristojno sređeni, mislim da je jedini hotel sa pet zvezdica Hotel Grand koji zaista impozantno deluje, ograda i kapija od kovanog gvožđa, lepo zelenilo u vrtu.

Grand hotel se nalazi u starom gradu nadomak Felinijevog parka u čijem se centru nalazi velika fontana koju nose četiri konja i na koju sleću pitomi golubovi. Klupe su u obliku čamca i u samom parku , kao i u čitavom Riminiju  , druže se ogromni platani sa neobičnim palmama. Debela hladovina ovog  parka pružala nam je utočište od vrućine tokom naših prepodnevnih šetnji.

Tiberijev most je očuvao dah starih vremena i gledajući ga pred mojim očima su prolazili Tiberijevi vojnici u punoj ratnoj opremi, kola koja su prevozila prelepe  Rimljanke, robovi sa mržnjom u očima, snažni gladijatori ... i pomislih da je to bilo koliko juče i da vekovi ne predstavljaju ništa. Naše merne jedinice vremena, sati, sekunde, godine, smešne su pred jednom takvom građevinom. Tokom vekova mnoge žene stajale su na mom mestu i sa istim divljenjem posmatrale most. zamišljajući kao i ja ljude tog vremena, osluškujući zvukove kroz vekove i shvatih da posmatrači nismo mi, već most, da su za njega vekovi tek dani, sati i u trenutku nestade sva moja sujeta, sav moj umišljeni značaj i postadoh ono što jesam, jedno veliko NIŠTA u vremenu.....

Nemojte misliti da je to potrajalo, već sledećeg trenutka moja sujeta me začuđeno kucnu po ramenu, klik fotoaparata,  i uhvatih sebe kako svoj Ego ovekovečujem na fotografiji,  u pozadini Tiberijev most i shvatih kako je upravo ta parodija srž naših lakomislenih života.  

Ovo putovanje je srušilo moje verovanje da su Italijanke dobro obučene žene, e pa nisu. Italijanke su loše obučene žene, kineska moda vlada Italijom u svakom segmentu, loši materijali, odeća bez oblika i stila, nema uklapanja boja, debeli se utežu, ogromni goli stomaci klate se ulicama, frizura- šta je to ? Pirs, tetovaže, loše odrađeno  i vizuelno vrlo neprijatnošto . Srpkinje mnogo ste bolje, nije što ste moje! Jedine žene koje privlače pogled jesu crnkinje.Prelepe, dugih nogu, divnih usana i zgodne kao boginje. Debele crnkinje u svojoj odeći jarkih boja, doje decu, pletu dredove, ogromnih zadnjica i tako lepe, iščupane iz svog prirodnog okruženja, otkinute od Majke Afrike, kako je zovu,nejlepše su žene koje videh u Italiji.

Ogromni tržni centri, sve šljašti, miriše, prepuno kupaca, a unutra, mućak, kineska roba jadnog kvaliteta. Bila sam odlučila da kupim sebi nešto od garderobe u Italiji obavezno i odvojih jedno celo popodne za tumaranje tržnim centrom LE BEFANE,  jer mi rekoše da ću tamo sigurno naći .Svi su već bili i potrošili neke pare, pa odoh i ja. Lepo izgleda, moram priznati , ali dok sam posle tri sata šetanja isprobavala neke sandale u uglu prodavnice, smučilo mi se do povraćanja od mirisa identičnog mirisu kineskih prodavnica. Tako sam odustala i mogu da kažem da nisam našla ni jedan komad garderobe, vredan pažnje. Toliko o modi u Italiji. 

Prepadoh se jedne večeri kada se meni u susret , u jednoj mračnoj ulici, pojavila neka ogromna crna žena, bio je to tranvestit.

Malo dalje umorni crnac, jedva drži oči otvorene : " Ćao belisima! " pokušavajući da mi proda neku glupost.

Crkva radi dugo u noć, često smo sedeli u njenom dvorištu i uglavnom je posećuju turisti. Sveštenik, veseli, debeli, crnac, crvenih beonjača, sa belom kragnom i crnom svešteničkom odorom, bio je nalik na baptističke sveštenike u američkim filmovima , delovao je kao glumac u nekoj lošoj sapunici. Nije mogao da sakrije iznenađenje kada smo rekli da smo iz Srbije, uzrok tog iznanađenja ostao nam je nepoznat.

Prvi vikend u julu Rimini slavi i ta proslava, nešto slično karnevalu, zove se " La rose note" u prevodu roze noć, muškarci stavljaju šešire roze boje, žene roze haljine, roze perike, automibili, bicikli, kuće, hoteli, bašte , sve dobija roze odoru , na trgovima orkestri sviraju i neznam da li je više bilo šetača ili plesača tih noči. Čitav grad pleše , muzika odjekuje, roze boje talasaju u noći i ako sam ikad pomislila da sam u bajci, bilo je to te noći u Riminiju.

Ulice krase drvoredi platana. Glavni turisti su Italijani, uglavnom porodice sa decom i kada me pitaju kakve su Italijnke , jedino što mogu reći, jeste, ni lepe, ni ružne, Italijanke su umorne i to je moj glavni utisak. 

Meni u restoranima, osim na italijanskim, napisan je i na ruskom. Rusa ima , ali kako čujem ne dovoljno i ne onoliko koliko su očekivali. Rusi su odgovorili na sankcije koje je EU uvela Rusiji i time upropastili poslovno leto mnogim Italijanima. Lepi, plavi, kulturni, vedri - to je moj utisak o Rusima.

Jedan Belarus, sa svojom porodicom, odseo je u našem hotelu . Uveče bi izlazio ispred hotela da puši i tako smo se upoznali, pričljiv, komunikativan, pričali smo uglavnom o politici i sportu. Smetalo mu je to što su Italijani prilično rezervisani, očekivao je da budu otvoreniji, pričljiviji, ali Rimini i sama plaža su mu se veoma dopali.

Hranili smo se u restorane Fronte mare , koji je kako smo čuli najbolji restoran tog tipa u gradu. Ogromna sala za ručavanje, kristalni lusteri, bokali  i čaše na stolovima od finog stakla, živa muzika, bašta koja se proteže do samog mora, izbor jela raznovrstan, na oko hrana je božanstvena. pice, špagete, testenine, ribe, nekoliko vrsta mesa, nekoliko vrsta povrča, prilozi, salate, dezerti ... divno... dva dana nam je trebalo da skontamo o čemu se radi. Jeli smo ogromne količine hrane, ne bi li kvantitetom nadoknadili kvalitet. Onda smo shvatili, sve je divno, samo hrana nema ni ukus , ni miris.Setih se one biblijske propast sveta najavljuje hrana bez ukusa i mirisa.

Hotel Palma, u kome smo odseli, zaista dobro izgleda, soba je dobra, kupatilo prelepo, na terasi nema stolica za sedenje i to je ono što nam je smetalo. Rimini je inače bučan , grad živi noću, jednako kao i danju, bučno je i ima onih koji se žale da ne mogu da spavaju. Kad mi se spava ja mogu da spavam i na klupi u parku, tako da sam u sred te buke spavala kao novorođenče i divno se odmorila.

Dani provedeni na vrelom pesku i u toplom moru, osvežili su me, sati plivanja, šetnje po obali, svaki sekund proveden u Riminiju i svaki segment koji mi se urezao u pamćenje zlata vrede.