Izvinjavam se zato što dugo nisam bila na svom blogu. Imam mnogo izgovora, ali svi su prilično izlizani. Trudim se da posećujem svoje omiljene blogove, nađem nove i razmišljam o lepim pričama, dobrim knjigama i životnim događajima o kojima su pisali ljudi meni dragi.
Imala sam divan period u svom životu. Nizali su se prelepi događaji i divni dani. Bavila sam se zanimljivim stvarima, radila, uživala, čitala, lenstvovala... sve po malo. Najvažnije od svega, dobila sam UNUKA Filipa. Sreće je bilo toliko da se prelivala van oboda mog srca, tela, duha i bojila moje dane u sve boje duge.
Leto lagano prolazi i osećam obavezu da vam napišem nešto o svom letovanju u Bugarskoj. Prevazišlo je sva moja očekivanja. Bugarsku smo odabrali vođeni željom da odemo negde gde nikada nismo bili i gde će nam sve biti novo. Izbor je pao na Sunčev Breg, odabrali smo hotel " Sun " i avantura je počela. Hotel je zaista prelep, dvorište, terase, sve prepuno zelenila. Soba bela, mediteranska, sa prelepim nameštajem . Nikada do sada nismo imali udobniji hotelski krevet. Hotel se nalazi nadomak mora, za nekoliko minuta bili bismo na plaži koja je bila prekrivena najsitnijim peskom koji možete zamisliti. Voda je topla, zelena, prozirna , talasi vas nose i ulaskom u more gubite osećaj za vreme i godine. Bukvalno satima traje kupanje i igra sa talasima. Izlazili bismo iz vode tek kad iznemognemo od umora i svaki put, iznova iznenadio bi nas divan topao vazduh na obali, bez žege, bez vreline, stvoren za duge šetnje po pesku. Plaža je inače kilometarska i praktično je nemoguće obići je pešice.
Jutarnja kafa i doručak na terasi uz tihe šumove koje bi pravilo osoblje hotela, zaklonjeni divnim ukrasnim žbunjem, koje bi nas odvajalo od ostatka sveta i činilo nezaboravan jutarnji ugođaj.
Nakon doručka, kratkih prepodnevnih šetnjih, dugih popodnevnih kupanja nezaobilazne sijeste, večernje šetnje bile su za pamćenje. Išli bismo ponekad do centra Sunčevog Brega , pešice. Centar je od hotela bio udaljen pet kilometara i to su zaista bile divne šetnje. Po povratku vozili bismo se autobusom, koji je išao svakih 12 minuta. Drugih večeri šetali bismo do Nesebara, koji je bio udaljen svega 2.5 kilometara, koje smo prelazili sa lakoćom. Stari Nesebar je zapravo grad Tvrđava. Istorijski veoma bogat, pun tragova koje su ostavili svi koji su u njemu živeli, stari Grci, Rimljani, Turci...Njihove tragove pratite u luci, na brojnim trgovima, na kaldrmi kojom su popoločane ulice Nesebara. Večere u restoranima sa pogledom na more. Slučajno bio je pun mesec i njegov srebrni odsjaj iznad kao somot crnog i mirnog mora , vodio nas je put svih onih vojski koje su stolećima unazad prolazile ovim putem , gledale ovaj isti mesec i ovo isto more. Vekovi, stara era, nova era, savremena civilizacija, sve kao jedan tren , izmešano i blisko, beznačajno i veličanstveno . Po prvi put, duboko u sebi, osetila sam vreme kao beskraj, kao samo jedan tren koji traje večno, i vreme kao ogromnu, megalomansku dimenziju koja guta sve pred sobom.Bila sam i Grkinja i Rimljanka i žena koja avgusta 2019. godine , gleda pun mesec iznad Nesebara.
Volim kada me gradovi koje obilazim osvoje i ponesu , međutim , to se ne događa često. Nesebar je svojom jedinstvenošću i misterijom , ostao grad koji je ostavio duboki trag u mojim uspomenama.
