Ako postoji nesto oko cega u mojoj porodici vlada apsolutni sklad to je hrana. Isprobavanje novih recepata ,koriscenje novih zacina, kombinovanje razlicitih ukusa , uvek je bilo rado prihvaceno. Moje cerke , jos kao vrlo male, rumenih obarscica, zavrnutih rukava , mesile su testa, penjale se na stolicicu da bi videle sta se to krcka u loncu ,
vrlo ozbiljno davale primedbe i kao vrsni poznavaoci gastronomije vodile polemiku koji zacin treba dodati ili eventualno oduzeti .
Razne nacionalne kuhinje, fast food, slow food, sve je to bez ikakvih predrasuda bilo isprobano, a potom prilagodjeno nasim ukusima. Danas , kada se svi sastanemo nedeljom na rucku , mirisi kuhinje daju divnu toplinu mojoj kuci, lagano kao magijom moje cerke se iz odraslih mladih zena pretvaraju u male devojcice koje trce ka sporetu , penju se na stolicicu , malim bucmastim rucicama dizu poklopac i odusevljeno uzivaju u mirisu koji se siri . Zaviruju u rernu i sa nestrpljenjem cekaju da sednu za sto. Dezert je uvek vrhunac , cokolade poslastice, vocne kocke , prosto uzivanje svim culima uz opusteni ragovor, prepricavanje porodicnih anegdota, veseli smeh , posle koga se svi osecamo odmorno, vedro i zbog cega ja mislim da s pravom mogu moju kuhinju nazvati SOULFOOD. Naravno svako od nas ima svoje favorite Moje starija cerka ima zaista sofisticiran ukus kada je hrana u pitanju, eksperimentise i uziva podjednako u pripremanju , kao i u konzumiranju hrane . Moja mladja cerka je kuvar tipa Jamy Olivera, voli da neobavezno dodaje, oduzima, hrane je jednako oko sporeta , kao i na samom sporetu, ali je zato ukus vrhunski. Moj suprug je zaduzen za fastfood u nasoj kuci, pice, sendvice, pomfrit i tu je zaista nenadmasiv.Ja volim da mesim, volim duga pripremanja hrane , ono kad , dok se rucak kuva dodje i komsinica ili drugarica da pripomogne, isecka nesto, samelje, popije se kafica, poporica se malo, razmene se recepti i slicno tome.U svakom slucaju kuhinja je srce naseg doma.
