Nastojim ovih dana da što više vremena provedem u prirodi i otud ove fotografije. Vremenske prilike bile su veoma neuobičajene čak i za jedno prevrtljivo proleće. Teški kišni oblaci teturali su nebom i doneli nam prljavu kišu punu peska iz sahare koja je povremeno bila isprekidana mirnim sunčanim periodima koji su nestajali nošeni košavom i tako iz dana u dan.
Možda me je baš ovo prevrtljivo proleće i navelo na razmišljanje o prevrtljivim ljudima, još gore od toga , o dvoličnim ljudima i šta učiniti kada osoba koja ti je prijatelj godinama , ogoli lošu stranu svoje ličnosti ? Niko nije savršen, ni ja sama , pa ni moji prijatelji i to je misao koja me je držala neko vreme , sve čekajući da prođe ta "loša faza" . Kada sam bila mlađa nisam se mnogo mučila razmišljajući o tome. Znala sam dobro trenutak kada treba nekome reći --zbogom i nikada nisam zažalila zbog toga. Gubitak licemernih "prijatelja" , uvek je donosio neki boljitak u moj život, valjda kao nagradu za falš prijatelja koji je stavljen tamo gde i pripada i otvarao prostor za nove, iskrene ljude. Trenutak kada počinjem da smišljam hiljadu razloga da odložim naš susret jer ne mogu da slušam kako su svi osim mene neiskreni, nepošteni, prevrtljivi, koristoljubivi i šta sve ne, svakako je trenutak kada treba da prekinem sa odugovlačenjem i prekinem prijateljstvo , koje to nije. Susret kome prethodi odlaganje zbog mučnine u stomaku i prati ga osećaj iscrpljenosti i negativne energije, svakako spada u jednu od onih mučnih obaveza , koju treba obaviti sebe radi i čistog vazduha oko sebe.
Odugovlačila sam misleći da kao starija i mudrija mogu pronaći neku šifru da ne prekinem prijateljstvo, da dam vremena, malo se distanciram, ali to oduzima previše energije i ne donosi ništa. Prazna ljuštura emituje svoj neprijatni zadah, oduzima energiju i čini taj odnos oporim i teškim
Ne postoji način da se elegantno distanciramo i zadržimo koliko toliko civilizovan poluprijateljski odnos. Odgovor je jasan -ko truje naš život nije nam prijatelj i držite ga daleko od sebe !
