Moj dugogodišnji i uporni trud da objasnim sebe, pojasnim neke svoje reakcije na spoljne događaje, racionalizujem svoju potrebu za dužim periodima povlačenja od spoljnog sveta i usamljenosti koja mi je gotovo svakodnevno bila potrebna kao hleb i zapravo omogućavala normalno funkcionisanje u preostalom delu dana , našla je svoj epilog ovih dana. Čitajući neke blogove i pokušavajući da malo pojasnim sebe samu , mislim da se sam Bog smilovao i doveo me na web stranicu http://hsperson.com/books/ Dr Elejn Aron koja piše blog, daje savete i upoznaje nas sa hipersenzitivnošću. Tako sam zapravo otkrila svoje pravo stanje i time razbila iluziju o svojoj introvertnosti, za koju sam , naravno znala, da ne pije vodu, ali to je bilo nešto najpribližnije onome kako se, stvarno, ja osećam. Čak sam otkrila da hipersenzitivne osobe (koristiću ubuduće skračenicu HSP) u 30% slučajeva jesu zapravo ekstroverti i da ja spadam u tu malu skupinu. Ostalih 70 % jesu introverti ! Saveti koje daje HSP jesu zlata vredni, ali zahvaljujući svojim godinam (55), i problemima sa HSP , nekako sam sama našla svoj put koji me je izveo iz pakla koji donosi saznanje da niko oko tebe nije kao ti i da svoje prave emocije, reakcije, doživljaje ne možeš ni sa kom da podeliš, jer će te prosto gledati kao vanzemaljca ili reći da preteruješ i ostaviti taj dobro poznati gorak ukus neshvaćenosti !
Saznala sam divnu činjenicu : NISMO SAMI- 15-20% stanovnika ove planete jesu HSP , što je sasvim dovoljno da shvatimo da to nije nikakav poremećaj, ali ipak nedovoljno da bi nas ostali deo planete razumeo.
Preneću vam ovde čak i neki mali test kojim biste proverili jeste li HSP:
1.Da li vam smeta jako svetlo, jači mirisi,grube tkanine ? Uznemirava vas jači zvuk?
2.Da li se bukvalno raspadate i niste u stanju da prikupite snagu, ako imate mnogo obaveza u kratkom vremenskom periodu?
3.Niste u stanju da gledate scene nasilja ili horor filnove?
4.Da li vam je neophodno da se u toku dan povučete u tišinu i samoću, kako biste se opustili i prikupili snagu za ostali deo dana?
5.Da li se uvek trudite da izbegnete situacije koje vas mogu uznemiriti?
6.Da li uživate u finim mirisima , ukusima,zukovima i umetničkim delima?
7.Da li imate bogat i veoma složen unutrašnji život?
8.Kao detetu da li su vam često govorili da ste stidljivi ili povučeni?
Ono što je svakako važno znati jeste da je HSP urođeno stanje, a ne poremećaj i da postoji čak i među pticama, ribama, psima, mačkama i predstavlja zapravo izvesnu strategiju preživljavanja.
Mozak HSP funkcioniše drugačije, obrađuje informacije i razmišlja na mnogo dubljem nivou. Samim tim , pošto primećijemo više i dublje, preplavljeni smo emocijama koje su intenzivnije, kompleksnije i često se osećamo haotično...Naša okolina najčešće reaguje komentarima : " Ne budi tako osetljiv". To je isto kao reći čoveku koji je slep : " Širom otvori oči i videćeš sunce i svet oko sebe."
Ono što radim godinama , intuitino, način na koji brinem o sebi , da bih mogla da funkcionišem u toku dana Dr. Elejn Aron je naravno mnogo stručnije opisala u svom blogu i svojoj knjizi:
1.Dnevno najmanje dva sata odmora i neke vrste meditacije, po vašem izboru. Postavite ograničenja drugim osobama , da ne zadiru u vreme koje vam je neophodno za MIR.
2.Vreme za porodicu, ljubav, prijatelje, ljude koji vas pune energijom , koje volite i u čijem se društvu opuštate.
3. Nastojite da se povežete sa drugim HSP.
4.Govori i radi ono u šta veruješ!
5.Provodi vreme u prirodi, diši sa prirodom, posmatraj noćno nebo, nađi svoj način za povezivanje sa prirodom!
Empatija , kao i introvertnost, ne treba mešati sa HSP. Kao i svi ostali HSP može imati razvijenu empatiju , ali ne mora.
HSP potreban je mnogo duži odmor u toku dana, nego drugim osobama. Problem može nastati zato što svet oko nas, naši bližnji, očekuju da mi živimo bez tog zastoja. Uvek budite svesni da su naše potrebe drugačije i da je taj zastoj neophodan da bismo se oporavili od prekomernih doživljaja, iskustava i ponovo krenuli u svet i povezali se sa drugim osobama. Veći deo obrade dešava se u podsvesti, misli, osečanja, slike plutaju lako i prirodno. Taj proces obrade može se odvijati samo u samoći i tišini i kvalitet tog vremena veoma je važan.
Samoća je veoma važna kako bismo se regenerisali. Tišina je neophodna da bi našem mozgu pružila odmor i da bismo se pročistili.
Toliko za danas o HSP. Ima li među vama hipersenzitinih ? Ovo je samo početak mog pisanja o tome.
Priznaću da sam sa izvesnom skepsom uzela ovaj roman Umberta Eka u ruke i krenula sa čitanjem. Delovao mi je kao neko klasično špijunsko štivo koje će teško uspeti da održi moju pažnju. Knjiga mi je stojala na stolu nekoliko dana i reših najzad, da otvorim prvu stranu i krenem sa čitanjem, pa šta bude! Uvod mi baš nije legao i ostavio je sumnju hoću li uspeti da dođem do poslednje strane. A onda nekako iznenada tekst me je prosto osvojio, mamio i nije mi trebalo više od tri dana da , bukvalno, progutam ostatak knjige.
Duhovit, zanimljiv i iznad svega aktuelan pogled na novinarstvo kao profesiju i sve zamke i rizike koje sa sobom nosi. Tumačenje da mediji imaju zadatak da prikriju vesti, a nikako da ih , ne daj bože, šire, pravi je opis same suštine njihovog postojanja. Ta suština je čini mi se, u ovom trenutku ogoljena, više nego ikad ranije. Primer koji glavnom liku daje urednik, da ukoliko se desi nešto zaista važno , što vlasti žele sakriti, tada naslovna strana treba uticati šokantno na čitaoce, npr, "Majka zaklala četvoro dece" opisano do detalje toliko da čitaoci čitav dan ostanu preplavljeni emocijama koje će paralisati njihovu eventualnu radoznalost i moć percepcije ma koje druge informacije. Čitav dan provešće oporavljajući se na jedvite jade od traume koju su doživeli čitajući najjezivije detalje eventualne tragedije. Sutradan se može, ako treba, smisliti i neka laž, koja će na isti način zadržati pažnju čitalaca, da ni u jednom trenutku ne postoji opasnost da će čitalac saznati nešto istinito i važno , što nikako ne bi odgovaralo onima koji drže konce moći u svojim rukama. Smišljeno isprepletane laži i istine, zavere stvarne i zmišljene, red laži, pa tek ponekad red istine, toliko da se čitalac dovede u stanje potpune obmane , navesti ga da zaluta u tom lavirintu iz koga izlaz ne postoji.
Primer novinara Bragadača koji na svoju ruku istražuje jednu temu - istinu o Musolinijevim poslednjim danima i njegovoj smrti - strast i optimizam sa kojom on obavlja taj posao, na svoju ruku naravno. Bezbroj zavera koje postoje, istine i laži, sklapanje mozaika i konačno otkrivanje istine, trenutak su kada Bragadačo završava sa nožem u grudima u nekoj mračnoj uličici. Nesvestan opasnosti, obuzet željom da otkrije senzacionalnu istinu, idealna je žrtva moćnika čiji su nevidljivi pipci svuda oko nas. Njegovi prijatelji i kolege sa kojima je blizak takođe su pod velom sumnje i glavni lik novinar Kolona i njegova devojka i koleginica Maja , poučeni Bragadačovim primerom, čine upravo ono što i većina čovečansta na planeti - žrtvuju svoje snove , okreću glavu na drugu stranu i pristaju na trećerezredni posao, trećerazredni život i tako se ostaje živ, ali ostaje večita dilema " Da li je taj život vredan žrtve ?" Strah koji ostaje u kostima , besmisao svakodnevice, osećaj da ti je suština života izmakla i vlastita beda koja izbija kroz kožu, oči, dah, mislim da su maestralno prikazano stanje čoveka na globalnom nivou.
Umberto Eko je ovim romanom maestralno opisao stanje novinarstva i čovečanstva samog , u trenutku sadašnjem!
Novogodišnje praznike provela sam u kući , uglavnom odmarajući zbog povrede kolena i zaista uživajući u prazničnoj atmosferi, dobrim filmovima i vremenu provedenom sa mojom porodicom. Pošto gotovo da i nisam ustajala sa kreveta, poštujući savete lekara, imala sam dovoljno vremena za uživanje u nekoj dobroj knjizi. Ovoga puta bila je to knjiga " Muškarci bez žene". Knjiga se sastoji iz sedam priča u kojima je Murakami otvoreno i sa humorom dočarao tako toplo i ljudski , usamljenost, tugu i potrebu za ljubavlju sasvim običnih muškaraca, njihove strahove i psihu. Na taj način je nama, ženama , otvorio prozor u svet muških osećanja, stida, nemira, seksualnosti, potisnutih emocija, koje silom izbijaju na površinu kad-tad i način kako se svaki pojedini muškarac bori sa tim.
Da li ste ikada poželeli da se ne vratite sebi?
- Pa i ne bih imao kome drugom da se vratim.
Vratiš se sebi, čak i ako to ne želiš. Samo, tada kad si se vratio, položaj ti je nešto drugačiji nego pre.
To je pravilo. Nije moguće da bude potpuno isti. "
" Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo sa
nekim, ma koliko tog nekog voleo, sasvim se zagledati u tuđe srce je
nemoguće. Čak i ako to želiš, time samo sebi otežavaš. Ali, ako se na to
nameriš, ako se samo potrudiš, zahvaljujući tom naporu uspećeš čestito
da pogledaš u sopstveno srce. Stoga, ono što na kraju svega moramo da
uradimo jeste valjda da se sa svojim srcem umešno, istinski pomirimo.
Ako stvarno želimo nekog drugog, onda nam ne preostaje ništa do da pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja tako mislim. "
" Izgubiti ženu u suštini značilo je upravo to. Ono što žene čoveku
daruju jesu ti posebni trenuci u kojima mu se, usled stvarnosti, ta
stvarnost poništava. "
Ovo su neki od citata koji su na mene ostavili utisak i koji će vas nadam se podstaći da pročitate ovu knjigu. Ja ću svakako Murakamija uvrstiti u pisce čija ću dela staviti na svoj spisak za čitanje i kupovinu, naravno, čim mi se bude pružila prilika.
