Konačno sam savladala pečenje kore od belanaca, puslice, pa evo ne mogu da odolim , a da se ne pohvalin svojim umećem. Dugo je to za mene bilo špansko selo... prosto mi nije išlo od ruke, pa to ti je ! Pošto upornost jeste moja vrlina , ili mana, kako se kad uzme, posle bezbroj pokušaja manje ili više neuspešnih, konačno sam uspela i mogu sa lakoćom, kad god mi se prohte, da napravim koru od belanaca.
Pavlovu sam ovog proleća isprobavala u raznim varijantama i mogu vam reći da je ovo varijanta koja se meni najviše dopada.
Kora :
izmiksirati 4 belanca sa 12 kašika šećera, neka to bude čvrst sneg. Dodati malo limunovog soka, sipati u pleh obložen pek papirom. Rernu prethodno zagrejati na 200 stepeni, staviti pleh unutra i temperaturu smanjiti na 100. sušiti oko tri sata, a onda rernu isključiti i ostaviti koru da se unutra hladi.
Poslastičarski krem:
Za to vreme skuvati poslastičarski krem. Moj krem je klasika po receptu https://www.24kitchen.rs/chefs/rudolf-van-vin i ide vrlo jednostavno :
1/2 l mleka staviti da provri
umutiti 4 žumanca
vanil šečer
150 gr šečera
50 gr gustina
i sve to skuvati u vrelom mleku, mutiti dok postane gusti krem. Krem ohladiti i umutiti jedan maslac kravica unutra.
Potom iseči jagode na listiće. Moje su danas bile baš krupne .
Umutiti slatku pavlaku 200 gr. sa krem fiksom.
Filovati tortu sledećim redosledom. Na tacnu postaviti veliku pusla koru, potom sipati poslastičarski krem, ja to radim neravno , pravim brdašca, negde bude više fila, negde manje, čisto da razbijem monotoniju. Preko krema poređati seckane jagode, odgore umućenu slatku pavlaku.
Prhka kora, vazdušast krem, mirisne jagode.... sve to obećava božanstvenu tortu. Moja se zadržala jedva pola sata u frižideru cela. Nije pomoglo moje ubeđivanje da će biti lepša sutra, da mora da prenoći... sladokusci u mojoj kući bili su uporniji i torta polako nestaje. Nadam se da će trajati bar do sutrašnjeg ( nedeljnog ) ručka.
Kiša koja danima pada, donela je svakodnevno uživanje u čitanju, gledanju filmova, a nakon toga polusneno razmišljanjanje o onome što sam pročitala. Volim ovakve dane, regenerišu me , ožive, donesu neki sasvim poseban pogled na svakodnevicu, posle koje stvari dobijaju potpuno novu dimenziju.
Pre nekoliko dana, predveče, dok je kiša ritmično dobovala po prozoru, a ja uživala opušteno na svom krevetu, okružena knjigama, sveskama, olovkama, telefonom, daljinskim upravljačem.... iznenada, moju potpunu pažnju , zaokupi film REBEKA , u režiji velikog majstora Alfreda Hičkoka.
Čitala sam " Rebeku " još u gimnaziji, nakon toga gledala film u Hičkokovoj režiji. Bio je to jedan od retkih filmova koji je ostavio na mene jači utisak od knjige. Nova verzija, od pre nekoliko godina bila je , za mene, promašaj.
"Sinoć sam sanjala da sam ponovo bila u Menderleju..."
Priča je zaista fascinantna i mogu da shvatim oduševljenje velikog Hičkoka , kome se dopala toliko da je odlučio da je prenese na veliko platno.
Ljubavna priča i misterija dolaze do izražaja zahvaljujući zamku Menderliju , koji je divno opisan. Strah jedne skromne devojke pred tim veličanstvenim zdanjem, njen osećaj da ne pripada tamo, prelep nameštaj, duh bivše vlasnice, koji vlada zamkom zahvaljujući nastojnici koja je opsednuta bivšom gospođom Vinter.
Dafni di Morije je savršeno preuzela taj gotski period engleske književnosti, koji je idealizovan kroz arhitekturu, mračne tajne, aveti prošlost, iskričavi plamen sveće, koji poručuje da tajnu tek treba otkriti...
Rebeka je mrtva, ali sveprisutna u ogromnom zamku u kom se radnja odvija.Rebeka je lik koji vas potpuno opčini, nijednom se ne pojavljuje u filmu, a stvarnija je od svih filmskih likova zajedno. Rečenica " Oboje smo dvostruke ličnosti, svi imamo svoju mračnu stranu koja će nadvladati onu drugu " zlokobno se nadvija kao lajtmotiv ovog filma. Bolno progonjena svešću da nije dorasla prelepoj, neodoljivoj i savršenoj supruzi i gospodarici zamka, druga gospođa de Vinter vidi sebe kao uljeza u spostvenom domu. Njen život postaje pakao.
Trenutak kad Menderlej nestaje u plamenu i vama se srce slama , jer je jasno da Menderlej plaća cenu svoje lepote , jer mu vlasnici nisu dorasli, isto kao što Rebeka plaća cenu svoje slobode ...
Druga gospođe de Vinter predstavlja ambivalenciju svakoga od nas. Zgražavanje nad ličnošču preljubnice ( Rebeke) što se od svake dame od ugleda i očekuje, ali ispod površine tinja njena želja da bude Rebeka, da je oponaša. Kulminacija tihe , potisnute čežnje, dolazi joj u snu, kada umesto svog lika u ogledalu vidi Rebekino lice, jer koliko god njena svest to ne želi da vidi, nova gospođa de Vinter zna da Rebeka nije samo njena suparnica već i dvojnica. Njihova sudbina nije previše razlićita. Obe su dovedene u Menderlej da budu potčinjene volji svog supruga i čuvaju ugled njegove moćne porodice. Razlika je međutim u njihovoj naravi, naratorka bira pokornost i divljenje svom mužu, a Rebekina snažana ličnost polazi putem buntovništva i otpora vladajućim društvenim normama. Rebeka je kažnjena smrću i mada je ovo roman o njenoj smrti, Rebeka , paradoksalno nastavlja da živi , i to živi višestruke živote, kroz opsesiju svoje naslednice, kao lik u ogledalu lišen svake moći, bleda senka.
Cela poenta jeste priča o smrti dve žene. Rebeke koja umire zbog pobune protiv tradicionalnih vrednosti i naratorke, čiji se identitet gasi zbog pristajanja na njih.
"Prošle sam noći sanjala da sam bila u Menderleju, opet...nabasala sam na njega, put je bio skriven...."
" A pepeo je leteo prema nama sa slanim vetrom sa mora..."
Za mene je ovo film o opsesiji , ali pre svega film o žrtvi koju žene vekovima unazad podnose ukoliko se ne povinuju tradiciji, običajima. Žene i danas umiru zbog svog neukrotivog duha, ili umiru, mnogo češće, jer su izgubile sebe u prilagođavanju društvenim normama....
