субота, 17. септембар 2016.

POSLEDNJI DANI LETA

   



Poslednji dani leta , topli i zlatni , teku sporo obavijeni poznatim mirisama i okupani bojama koje me poput čarobne frule nose iz sata u sat, iz jutra, preko podneva u božanstvene večeri u kojima se pokrivam tamno plavim prekrivačem, protkanim sjajnim zvezdama i mažena srebrnim sjajem, tonem u san uspavljivana mesečevim pričama o dalekim predelima, dobrim ljudima kojima se ostvaruju sve želje i koji imaju sve vreme ovoga sveta da rade ono što vole ( gledaju satima u prazno, čitaju knjige koje vole,sede čitavog dana u svojoj pidžami na medvediće, ako im se prohte, šetaju satima i provode koliko god žele vremena sa onima koje vole) , koji spokojno sanjare u sadašnjem trenutku , znajući da je taj trenutak sve što imaju i sve što će zauvek imati. Tako uspavljivana  sanjam čarobne snove i provodim bajkovito poslednje dane ovog leta. Svežina koja mi dodiruje obraz obećava svu lepotu ovoga sveta koja čeka samo na mene i ja se ukrcavam na taj brod zvani Sreća i putovanje počinje.....