ZA KOGA SUNCE SIJA

 Jedan od onih ludih dana na poslu. Stranke uskomešane, nemirne, službenici nervozni. Malo malo pa kresne varnica među njima, kratki i oštri dijalozi, tek malo mira, na tren, pa onda ponovo...

Napolju sunce, uprlo u naš prljavi prozor, svetluca prašina na stolovima.  U mojoj glavi se vrti pesma Dino Merlina :  Danas se osećam sjajno, danas mi sunce sja.... srce mi veselo skakuće u ritmu muzike. Sve mi je lepo, sunce, prljavi prozor, prašina, stranke, kolege...

Lagano se otvaraju vrata kancelarije i plašljivo proviruje neugledna prilika, buljave plave oči, proseda duga neuredna kosa kroz koju štrče uši, grbava, srednjih godina. Gleda sa strahom, navikla verovatno na , svima dobro poznatu, nadmenu drskost naše administracije. " Gospođa" progovara sa rumunskim akcentom : " mene su poslali, kažu tamo treba neki račun. "                        

Sedite!

Gleda smušeno, prosto ne veruje da sve tako lako ide.

" Vi ste hraniteljica?"

Pruža mi papir koji čitam, opušta se, vidi već pozitivan ishod onoga što je po njenom stavu, delovalo kao nemoguća misija.

Postavljam neophodna pitanja, ona od olakšanja priča i ono što je ne pitam.

"Znate, gospođa, to su deca mog brata, su imali samo pet i sedam godina, kad su ostali bez oba roditelja. Prvo je umrla snaja, pa onda moj brat. Mi je reko -brini za moja deca, nemoj da dozvoliš da rade za nadnicu kod drugih i ja brinem, moji su, jako dobra deca. Devojka se udala , dobro, dolazi mi stalno , voli me, pa ona nema nikog drugog. Sin studira u Rumunija.  Gospođe iz Centra za socijalno, jako dobre, plaćaju mu dom , tamo u Rumunija. Još jedna godina i će da završi. Moji su, volim ih."

" Imam ja svoju decu, ćerku i sina, imaju porodice, žive u Zrenjanin. Muž mi je umro, roditelji umrli, sada živim sama, Jako mi je teško" Oči joj se pune suzama : " Od pune kuće, čovek ostane sam." Već sledećeg trenutka me gleda poverljivo i kaže :" Danas sam jako srećna , večeras mi dolazi unuka."

Završavamo sve, potpisuje i opet ponavlja : " Da znate samo kako sam srećna, večeras mi dolazi unuka. "

"Lepo" odgovaram , tek da nešto kažem. Nema šta da se doda ni njenoj dobroti , ni požrtvovanosti, ni sreći. Jednostavna, jedva pismena, ispunila je nekom svetošću moje srce i celu prostoriju.

" Puno vam hvala".Gleda me toplo , zahvalno.

Poželeh joj sve najbolje i pomislih :" Hvala tebi što postojiš".

Sunce je jednako obasjavalo prostor i ja pomislih , ako je sunce danas zbog nekoga zasjalo, onda je to zbog tebe i taj divni osećaj blagorodnosti i topline još dugo je tinjao u mom srcu .