ROĐENDAN

Moj rođendan je 8. februara i bez obzira, koliko rođendana imam za sobom, svakog februara me preplavi plima neke čudne radosti čije poreklo samo ja znam. Životne radosti koja krene pravo iz mog srca, lagano prostruji venama i ode dalje, daje neku novu pokretljivost mišićima, koža počne lako da svetluca, oči dobiju potpuno novi sjaj, krećem se u ritmu samo meni znane muzike i sve, ali baš sve oko mene dobija nove boje i nove dimenzije. 

Ostali ovo uglavnom ne primećuju. Taj ples radosti, plešemo samo kosmos i ja.Radost postojanja je tako duboka, prati me kroz snove i tih dana sanjam potpune drugačije snove, snove koji ne liče na uobičajenu mene, snove koji su skoro proročanski, duboki, na sva pitanja dobijam odgovore. Moj život postaje veoma stvaran, račva se kao reka, menja tok kako mu se sviđa,uliva se kad mu se hoće....postajem ko god poželim, a onda se pretvaram u jesenji list i tiho, bez šuma, nestajem, a ona duboka sreća ostaje i stapa se sa okolnim vazduhom. Kad sve prođe, osećam je ponekad u mirisu nekog cveta, pokošenoj travi, neobičnom snu i znam da je zapravo svuda oko mene i da moram da je iznenadim, uhvatim je na spavanju i time mi je draža. Krijući se od mene, ona me čuva. Čuva od monotonije, sivila i zove da stalno tragam, budem na oprezu i osetim i najmanji titraj sreće, prihvatim svaki poziv u nepoznato, spavam otvorenih očiju i pratim svaki zov radosti.