Februar koji ja zovem još i moj mesec, bio je topao, kišovit, vetrovit, tmuran, sunčan... jednom rečju nije nam nedostajalo ništa. Ništa osim, nekima, snega, ali ja ne spadam u te neke i februarske dane sam provela uživajući u čitanju, šetnjama, filmovima, pisanju, druženju i još po nečemu, čega trenutno ne mogu da se setim, ali svakako lepom i prijatnom. Moj muž je podelio sa mnom zadovoljstvo spremanja hrane, pa sam često, na krevetu sa knjigom u ruci ili za kompjuterom, odmarala čekajući ručak. Iščitavala sam stranice posvećene kozmetici, modi i pravila planove za laki zaokret u svom stilu oblačenja. Malo više elegancije, ženstvenosti, a onda zapravo uvidela da je to vraćanje svom starom stilu, tamo pre ratnih devedesetih, od kojih se nismo oporavili do dana današnjeg.
Bilo je dosta šetnji i fotografisanja. Fotografije svakako govore više od reči.
Moj rođendan je 8. februara i bez obzira, koliko rođendana imam za sobom, svakog februara me preplavi plima neke čudne radosti čije poreklo samo ja znam. Životne radosti koja krene pravo iz mog srca, lagano prostruji venama i ode dalje, daje neku novu pokretljivost mišićima, koža počne lako da svetluca, oči dobiju potpuno novi sjaj, krećem se u ritmu samo meni znane muzike i sve, ali baš sve oko mene dobija nove boje i nove dimenzije.
Ostali ovo uglavnom ne primećuju. Taj ples radosti, plešemo samo kosmos i ja.Radost postojanja je tako duboka, prati me kroz snove i tih dana sanjam potpune drugačije snove, snove koji ne liče na uobičajenu mene, snove koji su skoro proročanski, duboki, na sva pitanja dobijam odgovore. Moj život postaje veoma stvaran, račva se kao reka, menja tok kako mu se sviđa,uliva se kad mu se hoće....postajem ko god poželim, a onda se pretvaram u jesenji list i tiho, bez šuma, nestajem, a ona duboka sreća ostaje i stapa se sa okolnim vazduhom. Kad sve prođe, osećam je ponekad u mirisu nekog cveta, pokošenoj travi, neobičnom snu i znam da je zapravo svuda oko mene i da moram da je iznenadim, uhvatim je na spavanju i time mi je draža. Krijući se od mene, ona me čuva. Čuva od monotonije, sivila i zove da stalno tragam, budem na oprezu i osetim i najmanji titraj sreće, prihvatim svaki poziv u nepoznato, spavam otvorenih očiju i pratim svaki zov radosti.
Protekla nedelja bila je puna dogadjaja.Istovremeno dani su tekli mirno, sa nekom neobjašnjivom lakoćom, da se sada pitam kako je moguće da su sve moje misli, odluke, dogadjaji, slučajnosti,ljudi, stali u samo nedelju dana.Sve je teklo lako, bez najmanjeg napora, svaki pojedinačni dogadjaj, razgovor, pročitani pasus,šetnja, moji snovi, uzimali su vremena tačno koliko im je potrebno i užurbanost je nestala iz mog života.
Što se čitanja tiče, cele nedelje sam čitala Anais Nin, opušteno i lako.
Svakodnevne šetnje donele su mi uživanje u cvrkutu ptica, ledenoj površini jezera, , mirisu zemlje natopljene vlagom i trulim lišćem. Jata gladnih vrana nadletala su polja. Tmurni oblaci kovitlali su nebom.
Svetosavska akademija bila je svakako društveni dogadjaj nedelje. Bila je ovo najduhovnija akademija kojoj sam prisustovala, bez sumnje . Izbor pesama i samo izvođenje školskog hora bilo je izvanredno. Školska predstava o Svetom Savi modernizovana i divno izvedena.Volela bih da taj trend stavljanja akcenta na samu duhovnost koja jeste poenta cele predstave raste iz godine u godinu.
Sledeće večeri , moja Gava je imala promociju svoje knjige pesama "Zapisi". Promocija je bila neposredna, topla, iskrena koliko i ona sama.
Protekle nedelje sam nastojala da svoje obaveze smanjim na minimum i da odvojim vreme za ono što je najvažnije, a to je razmišljanje, čitanje, šetnja i spavanje.
Ono o čemu sam razmišljala:
1. Često se događa da čujemo šta ljudi oko nas rade, vidimo to na TV, pročitamo u novinama ili prosto čujemo u razgovoru i uvek poželimo da time ispunimo svoj život. Na taj načun samo sužavamo svoj prostor, zatrpavamo svoj život, ali da bude jasno , taj PROSTOR je vrlo važan i ne treba ga tek tako pretrpavati.
2.Stvari za kojima poludimo, koje nam zvuče tako kul, često su vrlo štetne, jer nam oduzimaju vreme i često su čista destrukcija našeg života.
3.Uvek treba ostaviti nešto slobodnog vremena u toku dana, vremena bez plana, obaveza...
4. Savremeni život daje preveliki naglasak na uzbuđenja, svi luduju za adrenalinom i to je šteta, treba naglasak staviti na bogatstvo unutrašnjeg života.
5.Ogromno zadovoljstvo predstavlja sama šetnja.
6.Sedeti mirno sama sa sobom u tišini, osluškivati sebe, svoje snove, veliko je uživanje.
7. izbegavati šoping.
8.Lagani način života daje više slobode, manje opterećenja, briga, manje umora.
9.Pažnja je nešto najvrednije što imamo i treba je dati svojoj porodici, prijateljima, ljudima oko sebe, a ne internetu.
