Kiša koja danima pada, donela je svakodnevno uživanje u čitanju, gledanju filmova, a nakon toga polusneno razmišljanjanje o onome što sam pročitala. Volim ovakve dane, regenerišu me , ožive, donesu neki sasvim poseban pogled na svakodnevicu, posle koje stvari dobijaju potpuno novu dimenziju.
Pre nekoliko dana, predveče, dok je kiša ritmično dobovala po prozoru, a ja uživala opušteno na svom krevetu, okružena knjigama, sveskama, olovkama, telefonom, daljinskim upravljačem.... iznenada, moju potpunu pažnju , zaokupi film REBEKA , u režiji velikog majstora Alfreda Hičkoka.
Čitala sam " Rebeku " još u gimnaziji, nakon toga gledala film u Hičkokovoj režiji. Bio je to jedan od retkih filmova koji je ostavio na mene jači utisak od knjige. Nova verzija, od pre nekoliko godina bila je , za mene, promašaj.
"Sinoć sam sanjala da sam ponovo bila u Menderleju..."
Priča je zaista fascinantna i mogu da shvatim oduševljenje velikog Hičkoka , kome se dopala toliko da je odlučio da je prenese na veliko platno.
Ljubavna priča i misterija dolaze do izražaja zahvaljujući zamku Menderliju , koji je divno opisan. Strah jedne skromne devojke pred tim veličanstvenim zdanjem, njen osećaj da ne pripada tamo, prelep nameštaj, duh bivše vlasnice, koji vlada zamkom zahvaljujući nastojnici koja je opsednuta bivšom gospođom Vinter.
Dafni di Morije je savršeno preuzela taj gotski period engleske književnosti, koji je idealizovan kroz arhitekturu, mračne tajne, aveti prošlost, iskričavi plamen sveće, koji poručuje da tajnu tek treba otkriti...
Rebeka je mrtva, ali sveprisutna u ogromnom zamku u kom se radnja odvija.Rebeka je lik koji vas potpuno opčini, nijednom se ne pojavljuje u filmu, a stvarnija je od svih filmskih likova zajedno. Rečenica " Oboje smo dvostruke ličnosti, svi imamo svoju mračnu stranu koja će nadvladati onu drugu " zlokobno se nadvija kao lajtmotiv ovog filma. Bolno progonjena svešću da nije dorasla prelepoj, neodoljivoj i savršenoj supruzi i gospodarici zamka, druga gospođa de Vinter vidi sebe kao uljeza u spostvenom domu. Njen život postaje pakao.
Trenutak kad Menderlej nestaje u plamenu i vama se srce slama , jer je jasno da Menderlej plaća cenu svoje lepote , jer mu vlasnici nisu dorasli, isto kao što Rebeka plaća cenu svoje slobode ...
Druga gospođe de Vinter predstavlja ambivalenciju svakoga od nas. Zgražavanje nad ličnošču preljubnice ( Rebeke) što se od svake dame od ugleda i očekuje, ali ispod površine tinja njena želja da bude Rebeka, da je oponaša. Kulminacija tihe , potisnute čežnje, dolazi joj u snu, kada umesto svog lika u ogledalu vidi Rebekino lice, jer koliko god njena svest to ne želi da vidi, nova gospođa de Vinter zna da Rebeka nije samo njena suparnica već i dvojnica. Njihova sudbina nije previše razlićita. Obe su dovedene u Menderlej da budu potčinjene volji svog supruga i čuvaju ugled njegove moćne porodice. Razlika je međutim u njihovoj naravi, naratorka bira pokornost i divljenje svom mužu, a Rebekina snažana ličnost polazi putem buntovništva i otpora vladajućim društvenim normama. Rebeka je kažnjena smrću i mada je ovo roman o njenoj smrti, Rebeka , paradoksalno nastavlja da živi , i to živi višestruke živote, kroz opsesiju svoje naslednice, kao lik u ogledalu lišen svake moći, bleda senka.
Cela poenta jeste priča o smrti dve žene. Rebeke koja umire zbog pobune protiv tradicionalnih vrednosti i naratorke, čiji se identitet gasi zbog pristajanja na njih.
"Prošle sam noći sanjala da sam bila u Menderleju, opet...nabasala sam na njega, put je bio skriven...."
" A pepeo je leteo prema nama sa slanim vetrom sa mora..."
Za mene je ovo film o opsesiji , ali pre svega film o žrtvi koju žene vekovima unazad podnose ukoliko se ne povinuju tradiciji, običajima. Žene i danas umiru zbog svog neukrotivog duha, ili umiru, mnogo češće, jer su izgubile sebe u prilagođavanju društvenim normama....
Doček Nove Godine neizbežno donosi osećaj zasluženog opuštanja, a ako postoji nešto u čemu se stapa taj divni osećaj slavlja, nade u sve dobro što očekujemo da će nam Nova Godina doneti, to je svakako šampanjac! Nebitno je da li Novu Godinu čekamo u porodici, sa prijateljima ili na neki treći način, to je svakako vreme kad treba otvoriti šampanjac.
Šampanjac unosi glamur u te čarobne trenutke!
Razmislite o tome da malo tog glamura dozvolite sebi ponekad nakon napornog dana. ... šampanjac u kadi punoj tople kupke.... šampanjac da nazdravimo sebi ili svojim najbližima neki mali uspeh, neku nadu... da prizovemo sreću u svoj život... da olakšamo neki teški trenutak... šampanjac kao uteha...
Vinton Čerčil je svoju ljubav prema šampanjcu objašnjavao citirajući Napoleona " Nisam mogao da živim bez šampanjca. U pobedi sam ga zaslužio. U porazu mi je bio potreban .
Ne sumnjam da je Napoleon i te kako znao sve dobre strane ispijanja šampanjca , pa nam ostaje jedino da sledimo tu njegovu divnu naviku .
Da bi se vino moglo nazvati šampanjcem neophodno je da bude proizvedeno u oblasti Šampanj u Francuskoj. U proizvodnji šampanjca postoje vrlo strogi propisi. Šampanjac je nastao kada je monah Dom Perinjom slučajno otkrio čudna svojstva dodatnog vrenja vina, koje proizvodi te čudne mehuriće.
Želim vam srećnu Novu Godinu i što više šampanjca u njoj !
Nekoliko godina pokušavam da napravim vrt po svojoj meri i ukusu. Čitam blogove o vrtlarstvu, gutam novine o baštovanstvu , a onda zaboravljam sve i nastojim da me vodi samo instikt. Zahvaljujući tome moj vrt je iz godine u godinu sve raskošniji, originalniji i bujniji, a ja sam sve srečnija dok radim u njemu, pravim nove planove, sadim presađujem ili prosto uživam u mirisu , pogledu i inspiraciji! Nastojim da postignem šarm i romantiku , osećaj udobnosti i trunku začaranosti, koja izbija negde iz pozadine !
