O DEMONIMA ILI BESNIM PSIMA

Kad pokušam da se setim dokle doseže moje sećanje na demone, ne ide mi baš od ruke, koliko god da idem u prološlost, oni su tu, u raznim prilikama i raznim oblicima, moja se prošlost često odvijala u bežanju, skrivanju, kukavičkom strahu i uvek, ali baš uvek kulminirala borbom koja je bila duga, mučna i neizvesna. Smenjivali su se porazi i pobede.Posle svake pobede bivala sam sve jača , spretnija, iskusnija i svesnija svoje moći i svoje misije. Posle svakog poraza , lečila sam svoje rane i smišljala nove taktike. Gledala sam druge kako se bore sa svojim demonima, pobeđuju ili bivaju poraženi, nastojala da naučim nešto iz tudjih iskustava. Bila strpljiv posmatrač i uporan borac. Periodi uživanja u pobedi, bili su periodi kada je moj život dobijao harmoničan tok, sve kockice bi se složile , sve je bilo na svom mestu i moj bi život postajao more kojim sam plovila punim jedrima i uživala u zvezdanim noćima i sunčanim danima, pa čak i oblaci koji bi se pojavljivali na mom nebu tih dana , bili su poput čudesnih kugli šlaga, vetar je milovao moje trepavice i u meni je vladao duboki mir. Mudrost mojih predaka bila mi je bliska i duboko sam osećala njihovu krv u svojim venama i sam život u svojoj bezvremenoj dimenziji. Savršeno svesna kako je ono što zovemo smrću samo nevažna faza kojoj se pridaje preveliki značaj i koja je jako dobro zloupotrebljena ne bi li nas učinila večnim robovima svojih strahova i dala svu moć našim demonima - željama, pohlepi, obesti , sujeti, gordosti, besu i učinila da zaplešemo sa njima , predamo se i potčinimo zauvek. Gledala sam oko sebe one koji igraju taj ples - ples svoje smrti .

Nikad se nisam predavala. Uživala sam u periodima mira svim svojim bićem, ali kada bi neki događaj , razgovor, ponekad samo jedna reč, grunule iz sve snage , utroba zemlje bi se otvorila , smrad bi dotakao moje nozdrve i ja bih postala borac svim svojim bićem. Zver mi je bila za petama. Svojim prljavim noktima grebla je po mom srcu, njeno sablasno zavijanje ledilo mi je krv u žilama, strah me je sprečavao da razmišljam. Kad bih iznemogla i posustala zver je bila sve gladnija. Menjala sam taktiku , čekala u zasedi, nadmudrivala je i sa teškom mukom i mnogo žrtava pobeđujući sebe , pobeđivala  zver, tog besnog psa koji je kidisao na život i smrt.

P.S.ono što pouzdano znam jeste da je zver sa godima sve slabija, a ja sve jača. Periodi mira sve su duži , strah je nestao i ustupio mesto analizi trenutne situacije.

JESENJA JUTRA

Buđenje je uvek sukob između poslednjih obrisa naših snova, jednog potpuno zaokruženog sveta događaja, slika i emocija , koje neumitno nestaju, ma koliko se trudili , u toj magli , između sna i jave da ih zadržimo u svom sećanju. Poslednji tragovi naših snova nestaju pred svetlom planova, obaveza i događaja novog dana. Leti se to događa brzo, u trenu, obasjani jutarnjim suncem, snovi nestaju i ustupaju mesto blještavilu novog, toplog dana, svesnog svoje moći. Jesenja jutra su nešto sasvim drugo. Jesenja jutra vole moje snove, puštaju ih da se baškare u jutarnjoj magli dok nasumice pratim belu liniju puta i jedva nazirem drveće pored njega. Sećanja na snove izranjaju iz magle i lagano grle moja ramena, svojim mirisom češkaju mi nozdrve, kroz poluspuštene trepavice promiču mi slike, šapuću na uvo i znam da žale za našim rastankom , jednako kao i ja. Jesenja jutra nastoje da mi rastanak sa snovima učine manje tužnim, nadoknadjuju mi to divnim sunčanim zracima. Čim se magla povuče, zlatno liše mi pleše pred očma , nebo postaje plavo kao na slici nekog impresioniste .

Razmišljam o tome da kao što dan izroni iz sna, kao što sunce pobeđuje maglu, tako i neke istine , saznanja o našim životima, izranjaju iz magle naših frustracija , strahova, neznanja i želja. Trenuci otkrivanja istine , kad sve postaje jasno, obasjano svetlom konačnog saznanja, uvek su trenuci kad naš život krene uzlaznim tokom, kad se sva naša čula probude i kad trijumf samog života preplavi sve u nama i oko nas.

Volim jesenja jutra, volim svoje magle, uživam da ronim u svojim frustracijama, da otkrivam svoje strahove, da ih sagledam sa svih strana i oduzmem im moć. Tokom godina , sve te magle koje su me obuhvatale , svi snovi kojih sam se grčevito držala, doprineli su samo da sunce, koje se neumitno pojavljivalo, uvek učini da sa njim izroni istina,  živopisna i sjajna i obasja moj dan, moj put i moje srce napuni ljubavlju.

POSLEDNJI DANI LETA

   

Poslednji dani leta , topli i zlatni , teku sporo obavijeni poznatim mirisama i okupani bojama koje me poput čarobne frule nose iz sata u sat, iz jutra, preko podneva u božanstvene večeri u kojima se pokrivam tamno plavim prekrivačem, protkanim sjajnim zvezdama i mažena srebrnim sjajem, tonem u san uspavljivana mesečevim pričama o dalekim predelima, dobrim ljudima kojima se ostvaruju sve želje i koji imaju sve vreme ovoga sveta da rade ono što vole ( gledaju satima u prazno, čitaju knjige koje vole,sede čitavog dana u svojoj pidžami na medvediće, ako im se prohte, šetaju satima i provode koliko god žele vremena sa onima koje vole) , koji spokojno sanjare u sadašnjem trenutku , znajući da je taj trenutak sve što imaju i sve što će zauvek imati. Tako uspavljivana  sanjam čarobne snove i provodim bajkovito poslednje dane ovog leta. Svežina koja mi dodiruje obraz obećava svu lepotu ovoga sveta koja čeka samo na mene i ja se ukrcavam na taj brod zvani Sreća i putovanje počinje.....