Volim kišne,olovne, teške oblake, miris mokre trave, procvetale bagreme, kapi na laticama cveća... Kiša u meni izaziva osećaj nekog dubokog balansa i mira. Cela priroda je u balansu, svemir je u savršenom miru. Ovog proleća kiša je iz dana u dan donosila osećaj olakšanja i mira u duši. Sate i sate provodim uz knjigu, bez griže savesti. Kada mi dosadi, uzimam kišobran i u šetnju, lagano, nogu pred nogu. Nekad se čovek rodi kao stara duša i rano dostigne balans, ja još kopam duboko po sebi, ponekad uhvatim tu mrvu spokoja, koja me posle dugo drži, a kad iščili, naporno radim ne bih li je ponovo dosegla...vežbe, istezanje, molitva, meditacija, čitanje, učenje, hodanje, hodanje, miris cveća u mom dvorištu, miris sveže skuvane hrane, sve što može da me prizemlji i drži daleko od misaonih vrtloga, uvede u snagu sadašnjeg trenutka. Kišni dan je moj zen, mir, spokoj...
