недеља, 25. децембар 2016.
недеља, 18. децембар 2016.
ŠVARCVALD TORTA
Mislim da ne moram naglašavati da sa jednakim zadovoljstvom spremam hranu, uživam u njenim vizuelnim efektima, mirisima, kao i u degustaciji iste.
Torta koja je veoma lagana za pripremu, čak i za početnike, vizuelno ostavlja utisak, ima božanstven ukus i ne opterećuje previše kućni budžet, svakako je Švarcvald torta. Napravila sam je pre neki dan , mom mužu za rodjendan i bila je naravno pun pogodak, što u prevodu znači, tanjiri su u sekundi ostajali prazni.
Za pripremu kore potrebno je:
7 jaja
250 gr. šećera
1 vanil šećer
100 gr. brašna
3 kašike ulja
60 gr. kakaoa
prašak za pecivo
Za pripremu fila broj jedan treba:
250 ml. slatke pavlake
200 gr. seckane čokolade
malo višanja ili trešanja
Za fil broj dva treba:
250 ml. slatke pavlake
1 šlag fix
1 vanil šećer
6 kašike rakije od višnje
2-3 kašike šećera u prahu
Potrebno je 300 gr. višanja
Za dekoraciju:
2 šlag krema
čokoladne mrvice ili krupno rendana čokolada
ušećerene trešnje
1. Umutiti belanca sa 150 gr. šećera.
2. Žumanca penasto umutiti sa 100gr. šećera , jednim vanil šećerom i dodati kašiku po kašiku ulja.
3. Pomešati brašno, kakao, prašak za pecivo i to prosuti preko smese od žumanaca, umutiti i na kraju dodati sneg od belanaca i pažljivo promešati varjačom.
4. Izliti testo u kalup i peći u zagrejnoj rerni na 180 stepeni, ohladiti i preseći na dva jednaka dela ( tri kore) .
5. Prvu koru premazati četkicom natopljenom rakijom od višnje, poređati višnje, prvi fil, druga kora, premazai rakojom od višnje, drugi fil, treća kora, premazati rakojom i ostaviti da torta odstoji bar sat, dva, ako imate vremena, može da prenoći .
6. Kad se stegne dekorisati krem šlagom, posuti čokoladnim mrvicama i ukrasiti ušećerenim trešnjama .
P S ovako izgleda torta bez ušećerenih trešanja, sa njima je naravno lepša!
недеља, 11. децембар 2016.
SUNČANI VIKEND
Ovaj vikend, ako se uzme u obzir da mi je subota bila radna, bio je kratak , ali ispunjen ljudima i stvarima koje volim. Katarina i ja ( više ona, a manje ja ) pravile smo dekupaž novogodišnje ukrase i uživale u tome. Naspavala sam se, odmorila, vratila onaj osećaj opuštenosti i mira. Bila na liturgiji. Najlepši deo dana provela u šetnji , uživajući u suncu, azurno plavom nebu, odsjaju sunca na tankoj površini leda, mirisu zime. Ušuškana u toplo ćebe čitala "O književnosti" Umberta Eka , prepisla neke citate i preporučujem je svima koji vole da čitaju. Nedelju završavam nekako zaokruženo i zadovoljno. Radujem se narednoj nedelji, u sredu moj muž ima rođendan i već pravim planove za taj dan...
субота, 26. новембар 2016.
O LJUBAVI
Knjiga koju čitam ovih dana "Špijunka" Paola Koelja podstakla me je da razmišljam o ljubavi , koju najčešće ne cenimo dovoljno, uzimamo zdravo za gotovo, ukoliko je imamo, shvatamo je najčešće kao igru moći u kojoj je najvažnije , posle prvobitnog zanosa, kad stvari lagano krenu u smeru rutine, oboriti na kolena onog drugog i veza najčešće postaje igra u kojoj ljubav lagano ustupa mesto interesima, obavezama i prah sačinjen od sivila i teške monotonije , prekriva sve oko sebe i ono što je nekada bio božanstveni zanos postaje jaram koji se nosi uz roptanje i uzdahe.
Koeljo nam predstavlja jedan grčki mit koji govori o princezi koju su svi obožavali o od nje strepeli jer je bila suviše svoja.. Zvala se Psiha. Zabrinut za svoju kćer njen otac je zamolio boga Apolona da joj pomogne da nađe muža. Apolon je rekao da Psiha treba da ode na vrh planine i tamo provede noć sama. Pre nego što svane , doći će zmija i uzeti je za ženu. Promrzla, uplašena i uplakana Psiha je zaspala , ubeđena da neće preživeti noć. Međutim ujutru se probudila u palati kao kraljica . Svake noći se sastajala sa svojim mužem, koji je od nje tražio samo jedno : da mu bezrezervno veruje i da nikada ne vidi njegovo lice.
Njen muž se zvao Eros i ona je bila zaljubljena u njega, obožavala je da razgovara sa njim, da vodi ljubav sa njim i on joj je pokazivao najveću ljubav i poštovanje.
Jedne noći ona više nije mogla da savlada svoju radoznalost i dok je Eros spavao upalila je sveću i lagano otkrila čaršav kojim je bilo pokriveno njegovo lice. Ugledala je muškarca neopisive lepote. Ali svetlost ga je probudila i on je shvatio da žena koju je voleo najviše na svetu nije bila u stanju da ispuni njegovu jedinu želju. Tada je Eros zauvek nestao.
Ono što su Grci, a i Koeljo, pričajući nam ovaj mit želeli da kažu jeste da je ljubav čin vere u drugu osobu i da njeno lice uvek mora ostati prekriveno velom misterije. Ljubav treba živeti osećanjima i onoga trenutka kad pokušamo da proniknemo u drugu osobu i shvatimo ga, magija nestaje i sa sobom bespovratno odnosi ljubav. Sama poenta jeste da će nas samo vera voditi raskošnim putevima , gde ćemo se uspinjati na najviše vrhove i tonuti u najdublje morske dubine, živećemo u palati i imati svega u izobilju , ali samo do trenutka kada nas strah ili nepoverenje nateraju da saznamo sve o njoj,tada ona nestaje bespovratno.
Koliko god bilo teško sačuvati bar malo misterije u jednoj vezi ili braku, verujem da je ovo pravi recept za očuvanje ljubavi.
Zaljubljujemo se u nekog muškarca zato što je slobodouman, zanese nas njegov otvoren duh, radoznalost, druželjubivost, smisao za humor, šarm i tek najednom zateknemo sebe kako se svim silama trudimo da uništimo upravo te osobine koje su nas zaludele. Nastojimo da uništimo najbolje u njemu da se ne bi dopao drugima , da bi bio samo naš. Ali takav nije više ni nama zanimljiv. Muškarci se zaljubljuju u šarmantnu, vedru, ovorenu ženu , koju istog trena, kada je osvoje žele da vide kao domaćicu koju intresuje samo šporet, deca i naravno ON. Otud nesrećni brakovi, dosadne veze. Ljubavi nema, otišla je bez povratka i svi gube. Neki nastavljaju traganje , na isti način, sa drugim osobama , i naravno završavaju manje, više isto, ljubav jednostavno nestaje. Drugi se pretvaraju da jesu to što bi onaj drugi hteo da postanu i kriju tu divnu neuhvatljivu stranu sebe. Svi su gubitnici. Ljubavi je potrebno malo magije, misterije, začina. Drugi nikada ne treba da bude neko ko se podrazumeva, potpuno osvetljen i jasan iz svih uglova. Ljubav je magija, a magija je trik za koji je potrebano umeće, a pravi mađioničar nikada neće dozvoliti da posmatrači proniknu u njegovu tajnu.
Dozvolimo slobodu jedni drugima da očuvamo malo misterije u svojim vezama , da sačuvamo sebe i druge kao neponovljive ličnosti koje vole i bivaju voljene.
Fotografije preuzete sa bloga Roberta Charme and More
недеља, 13. новембар 2016.
O DEMONIMA ILI BESNIM PSIMA
Kad pokušam da se setim dokle doseže moje sećanje na demone, ne ide mi baš od ruke, koliko god da idem u prološlost, oni su tu, u raznim prilikama i raznim oblicima, moja se prošlost često odvijala u bežanju, skrivanju, kukavičkom strahu i uvek, ali baš uvek kulminirala borbom koja je bila duga, mučna i neizvesna. Smenjivali su se porazi i pobede.Posle svake pobede bivala sam sve jača , spretnija, iskusnija i svesnija svoje moći i svoje misije. Posle svakog poraza , lečila sam svoje rane i smišljala nove taktike. Gledala sam druge kako se bore sa svojim demonima, pobeđuju ili bivaju poraženi, nastojala da naučim nešto iz tudjih iskustava. Bila strpljiv posmatrač i uporan borac. Periodi uživanja u pobedi, bili su periodi kada je moj život dobijao harmoničan tok, sve kockice bi se složile , sve je bilo na svom mestu i moj bi život postajao more kojim sam plovila punim jedrima i uživala u zvezdanim noćima i sunčanim danima, pa čak i oblaci koji bi se pojavljivali na mom nebu tih dana , bili su poput čudesnih kugli šlaga, vetar je milovao moje trepavice i u meni je vladao duboki mir. Mudrost mojih predaka bila mi je bliska i duboko sam osećala njihovu krv u svojim venama i sam život u svojoj bezvremenoj dimenziji. Savršeno svesna kako je ono što zovemo smrću samo nevažna faza kojoj se pridaje preveliki značaj i koja je jako dobro zloupotrebljena ne bi li nas učinila večnim robovima svojih strahova i dala svu moć našim demonima - željama, pohlepi, obesti , sujeti, gordosti, besu i učinila da zaplešemo sa njima , predamo se i potčinimo zauvek. Gledala sam oko sebe one koji igraju taj ples - ples svoje smrti .
Nikad se nisam predavala. Uživala sam u periodima mira svim svojim bićem, ali kada bi neki događaj , razgovor, ponekad samo jedna reč, grunule iz sve snage , utroba zemlje bi se otvorila , smrad bi dotakao moje nozdrve i ja bih postala borac svim svojim bićem. Zver mi je bila za petama. Svojim prljavim noktima grebla je po mom srcu, njeno sablasno zavijanje ledilo mi je krv u žilama, strah me je sprečavao da razmišljam. Kad bih iznemogla i posustala zver je bila sve gladnija. Menjala sam taktiku , čekala u zasedi, nadmudrivala je i sa teškom mukom i mnogo žrtava pobeđujući sebe , pobeđivala zver, tog besnog psa koji je kidisao na život i smrt.
P.S.ono što pouzdano znam jeste da je zver sa godima sve slabija, a ja sve jača. Periodi mira sve su duži , strah je nestao i ustupio mesto analizi trenutne situacije.
субота, 29. октобар 2016.
JESENJA JUTRA
Buđenje je uvek sukob između poslednjih obrisa naših snova, jednog potpuno zaokruženog sveta događaja, slika i emocija , koje neumitno nestaju, ma koliko se trudili , u toj magli , između sna i jave da ih zadržimo u svom sećanju. Poslednji tragovi naših snova nestaju pred svetlom planova, obaveza i događaja novog dana. Leti se to događa brzo, u trenu, obasjani jutarnjim suncem, snovi nestaju i ustupaju mesto blještavilu novog, toplog dana, svesnog svoje moći. Jesenja jutra su nešto sasvim drugo. Jesenja jutra vole moje snove, puštaju ih da se baškare u jutarnjoj magli dok nasumice pratim belu liniju puta i jedva nazirem drveće pored njega. Sećanja na snove izranjaju iz magle i lagano grle moja ramena, svojim mirisom češkaju mi nozdrve, kroz poluspuštene trepavice promiču mi slike, šapuću na uvo i znam da žale za našim rastankom , jednako kao i ja. Jesenja jutra nastoje da mi rastanak sa snovima učine manje tužnim, nadoknadjuju mi to divnim sunčanim zracima. Čim se magla povuče, zlatno liše mi pleše pred očma , nebo postaje plavo kao na slici nekog impresioniste .
Razmišljam o tome da kao što dan izroni iz sna, kao što sunce pobeđuje maglu, tako i neke istine , saznanja o našim životima, izranjaju iz magle naših frustracija , strahova, neznanja i želja. Trenuci otkrivanja istine , kad sve postaje jasno, obasjano svetlom konačnog saznanja, uvek su trenuci kad naš život krene uzlaznim tokom, kad se sva naša čula probude i kad trijumf samog života preplavi sve u nama i oko nas.
Volim jesenja jutra, volim svoje magle, uživam da ronim u svojim frustracijama, da otkrivam svoje strahove, da ih sagledam sa svih strana i oduzmem im moć. Tokom godina , sve te magle koje su me obuhvatale , svi snovi kojih sam se grčevito držala, doprineli su samo da sunce, koje se neumitno pojavljivalo, uvek učini da sa njim izroni istina, živopisna i sjajna i obasja moj dan, moj put i moje srce napuni ljubavlju.
субота, 17. септембар 2016.
POSLEDNJI DANI LETA
Poslednji dani leta , topli i zlatni , teku sporo obavijeni poznatim mirisama i okupani bojama koje me poput čarobne frule nose iz sata u sat, iz jutra, preko podneva u božanstvene večeri u kojima se pokrivam tamno plavim prekrivačem, protkanim sjajnim zvezdama i mažena srebrnim sjajem, tonem u san uspavljivana mesečevim pričama o dalekim predelima, dobrim ljudima kojima se ostvaruju sve želje i koji imaju sve vreme ovoga sveta da rade ono što vole ( gledaju satima u prazno, čitaju knjige koje vole,sede čitavog dana u svojoj pidžami na medvediće, ako im se prohte, šetaju satima i provode koliko god žele vremena sa onima koje vole) , koji spokojno sanjare u sadašnjem trenutku , znajući da je taj trenutak sve što imaju i sve što će zauvek imati. Tako uspavljivana sanjam čarobne snove i provodim bajkovito poslednje dane ovog leta. Svežina koja mi dodiruje obraz obećava svu lepotu ovoga sveta koja čeka samo na mene i ja se ukrcavam na taj brod zvani Sreća i putovanje počinje.....
Пријавите се на:
Постови (Atom)