O DEMONIMA ILI BESNIM PSIMA

Kad pokušam da se setim dokle doseže moje sećanje na demone, ne ide mi baš od ruke, koliko god da idem u prološlost, oni su tu, u raznim prilikama i raznim oblicima, moja se prošlost često odvijala u bežanju, skrivanju, kukavičkom strahu i uvek, ali baš uvek kulminirala borbom koja je bila duga, mučna i neizvesna. Smenjivali su se porazi i pobede.Posle svake pobede bivala sam sve jača , spretnija, iskusnija i svesnija svoje moći i svoje misije. Posle svakog poraza , lečila sam svoje rane i smišljala nove taktike. Gledala sam druge kako se bore sa svojim demonima, pobeđuju ili bivaju poraženi, nastojala da naučim nešto iz tudjih iskustava. Bila strpljiv posmatrač i uporan borac. Periodi uživanja u pobedi, bili su periodi kada je moj život dobijao harmoničan tok, sve kockice bi se složile , sve je bilo na svom mestu i moj bi život postajao more kojim sam plovila punim jedrima i uživala u zvezdanim noćima i sunčanim danima, pa čak i oblaci koji bi se pojavljivali na mom nebu tih dana , bili su poput čudesnih kugli šlaga, vetar je milovao moje trepavice i u meni je vladao duboki mir. Mudrost mojih predaka bila mi je bliska i duboko sam osećala njihovu krv u svojim venama i sam život u svojoj bezvremenoj dimenziji. Savršeno svesna kako je ono što zovemo smrću samo nevažna faza kojoj se pridaje preveliki značaj i koja je jako dobro zloupotrebljena ne bi li nas učinila večnim robovima svojih strahova i dala svu moć našim demonima - željama, pohlepi, obesti , sujeti, gordosti, besu i učinila da zaplešemo sa njima , predamo se i potčinimo zauvek. Gledala sam oko sebe one koji igraju taj ples - ples svoje smrti .

Nikad se nisam predavala. Uživala sam u periodima mira svim svojim bićem, ali kada bi neki događaj , razgovor, ponekad samo jedna reč, grunule iz sve snage , utroba zemlje bi se otvorila , smrad bi dotakao moje nozdrve i ja bih postala borac svim svojim bićem. Zver mi je bila za petama. Svojim prljavim noktima grebla je po mom srcu, njeno sablasno zavijanje ledilo mi je krv u žilama, strah me je sprečavao da razmišljam. Kad bih iznemogla i posustala zver je bila sve gladnija. Menjala sam taktiku , čekala u zasedi, nadmudrivala je i sa teškom mukom i mnogo žrtava pobeđujući sebe , pobeđivala  zver, tog besnog psa koji je kidisao na život i smrt.

P.S.ono što pouzdano znam jeste da je zver sa godima sve slabija, a ja sve jača. Periodi mira sve su duži , strah je nestao i ustupio mesto analizi trenutne situacije.