LAGANA POSLASTICA SA KRUŠKAMA ILI JESAM LI JA U POGREŠNOJ DIMENZIJI

 

Volim ukus i miris, oblik i boju kruške. Podseća me na detinjstvo, asocira na  jesenja predvečerja, kad deda dolazi sa njive, ispreže konja, poji ga i hrani, sumrak pada, a mi se sve nešto okupili, ko u dvorištu, ko u kuhinji, posedali na prag, stolice, otoman, ko je gde stigao, a iz zaprežnih kola se vade korpe sa voćem, šljive, kruške, mirisne i sjajne. Nisam nikad bila nešto mnogo "ješna" pa su me uglavnom nutkali, molili,ponekad se i ljutili, ali na tome se sve završavalo.  Ipak volela sam te večeri, urezalo mi smo se u sećanje zveckanje šarenih limenih tanjira, cvetne emajlirane posude, žute kruške...  Sav jedan dragi svet, nestao i sada postoji samo u mom sećanju. Ponekad, u neke septembarske večeri, kada me nešto, kao danas kruške, vrati u te dane i sve oživi, naše staro dvorište, svi moji dragi, uobičajena scena, običan dan, kao da postoje sada, u nekoj drugoj dimenziji i sve je isto i svi su isti, samo što ja retko navraćam tamo... Danas su tu, sa mnom zahvaljujući kruškama, koje mi je sinoć kupila moja ćerka. Gledam ih vasceli dan i razmišljam šta da uradim sa njima. Najlakše, pa i najzdravije je izrezati ih i pojesti, ali tako lepe uspomene zaslužuju lepšu poslasticu, malo truda i mnogo uživanja.                                                               Recept za ovu lepotu je :  4 kruške , kašika meda, karanfilić, kora limuna, korica pomorandže, 4 dcl vode. Kruške oljuštiti i dinstati desetak minuta, tek da omekšaju, potom izvaditi iz vode da se malo ohlade. Za to vreme zagrejati 2dcl slatke pavlake, skloniti sa vatre i dodati 200 gr čokolade, mešati dok se potpuno ne otopi i postane glatka. Kojim ćete redosledom stavljati u posudice za sladoled od vas zavisi. Da li ćete staviti najpre krušku, pa je preliti čokoladom ili najpre sipati čokoladu, pa dodati krušku, odlučićete sami. Topla preporuka za ovu brzu poslasticu, koja vas možda odvede u neke samo vaše uspomene.... 

Čokoladna torta sa ukusom kafe

 

Više ne pijem kafu, nakon Covida 19, njen ukus mi ne prija, kao i mnogi drugi malo jači ukusi. Odrekla sam se kafe, ali ne i njenog mirisa. Volim kako kafa miriše, pa koliko toliko da ugodim sebi rešila sam da napravim tortu sa ukusom kafe.                        Ne propustite da je probate, mekna, sočna....                                                                                     1. Smesa za dve kore:                                               2 jaja,                                                                         12 kašika šećera,                                                     12 kašika mleka,                                                     1 rebro rendane čokolade,                                   13 kašika brašna,                                                   1 prah za pecivo,                                                                                                                                 ispeći dve kore, čim se izvade iz rerne, još vruće, premazati ih džemom od kajsije,                                                                                             2. Fil:                                                                             250 grama slatke pavlake,                                   250 grama krem sira,                                           2 rebra istopljene i prohlađene čokolade,       5 kašike kuvane crne kafe,                                   100 grama šećera u prahu,                                   1 vanil šećer,                                                       Tortu nafilovati, staviti u kalup i neka odstoji u frižideru 12 sati, nakon toga torta je spremna za degustaciju.                              

APRIL MOJ NESVAKIDAŠNJI

 

Kiša, neuobičajeno hladni dani, sunca ni za lek, doprineli su da, kad već nemam pametnija posla, provodim vreme negde između sna i jave, sećajući se  nekih prošlih aprila... i tako zaključim da je mesec april u životu mom znao da bude baš nekako poseban mesec i to u vrlo pozitivnom smislu.                                                                    Prvi  posebni april bio je u vreme kada sam imala petnaestak godina ( znači davno) i još uvek su mi pred očima tek olistale krošnje prekrivene tananim bledo zelenim lišćem, dani dugi, večeri tople, a ja imam dečka.... zabavljali smo se negde oko mesec dana i već mi je bio kamen oko vrata.  Redovno je izlazio u grad sa mnom i sa mojim drugaricama, šetao sa nama, ispunjavao sve moje želje i možete zamisliti kako mi je samo išao na živce. Međutim pošto je jako dobro podnosio sva moja ludovanja, nisam imala zašta da se zakačim, ljudski se posvađam i raskinem. Dani su bili sve lepši, sunca sve više, šetnje sve duže, a njegovo prisustvo mi je kvarilo svaki dan. Tačno 1 aprila odlučim da raskinem pa šta bude. Sa teškom mukom, kažem mu kako stvari stoje i prekinem  tu mučnu situaciju....oooo kako sam samo bila srećna, taj božanski osećaj slobode, lakoće kojom sam hodala, predivni miris prolećnih večeri koji sam udisala....                                    Nekoliko godina, možda i celu deceniju kasnije, dobila sam posao i tačno 1 aprila bio je moj prvi radni dan. Sa posla sam dolazila umorna i iscrpljena, dobila sam podočnjake, popodne dugo spavala i tek negde trećeg dana moji su skupili hrabrost da me pitaju kako mi je na poslu. Rekla sam da za sada samo sedim i gledam kako ovi drugi rade, najpre su se zaprepašćeno pogledali, a posle tek što se nisu pogušili od smeha...      Ovo je dugo bila jedna od boljih anegdota koja se prepričavala u mojoj porodici.                    Ovaj april će verovatno ostati upamćen po hladnom i kišnom vremenu, svakodnevnom grejanju kuće i kao nikad do sada, sedenju uz dobru knjigu i gledanju proleća kroz prozor.