субота, 18. јануар 2014.

                                      


    



                                                      KRIVICA

 

 

Jucerasnji dogadjaj na poslu naveo me je na razmisljajnje koliko cesto bivamo nepravedno optuzeni i kako lako upadamo u zamku osecaja krivice, pravdanja i postajemo zrtve raznih manipulanata koji su svuda oko nas.


Moj kolega je zeleo da bude slobodan 20. januara na dan svoje slave.Obavestio je sefa unapred, radi organizacije posla, sef je naravno organizovao posao onako kao se moglo , da se isti posao odradi sa manjkom ljudi, unapred obavestio sve zaposlene kako ne bi bilo nesporazuma i onda je krenula bujica neodobravanja od strane kolege koje je bio obavesten medju prvima  -`` Na sta to lici, kako moze,kao da mu je bilo tesko da radi tog dana, pa da izadje malo ranije, kao da mi ostali ne idemo u goste i celog dana u istom stilu i istim tempom. Kolega koji ima slavu je bio zatecen ovakvim reagovanjem i potpuno naivno poceo da se pravda za nesto, sto mu ocigledno pripada, kao, ne bih ja ni uzeo slobodan dan da majka moze sama, ipak ne bih mogao da sve spremim dan ranije, dolazi mi svestenik, moram da budem kod kuce, za moju cerku je to dozivljaj i tako dalje i tako dalje...Pravdao  se i vidno mu je bilo neprijatno ali ``osteceni`` je sve vise bio uvredjen i nije posustajao. Ostali cute, tipa necemo da se mesamo.

Sve me je pogodilo jos vise jer kolega koji ima slavu jeste jedan izuzetno uvidjavan covek, pun razumevanja za sve, spreman da pomogne , menja ostale kad im je potrebno. U slobodno vreme pomaze u crkvi, peva u crkvenom horu, redovno ide na liturgije svi znamo koliko je slava za njega duhovni praznik . 

Manipulantu to ne znaci nista, on je ostecen ( u svojoj glavi) i uporno rovari .





Razmisljam koliko sam puta sama bila izlozena ovakvim drskim optuzbama i vidim kako je lako skliznuti u krivicu i tu lezi pobeda manipulanata. Zagorcao ti je uzivanje, naveo da se osecas lose. Imamo dve mogucnosti 1. pravdati se 2.cutati i povuci se u sebe. Oba puta manipulant je pobedio.

Moram priznati da sam sa mukom, posle mnogo patnji naucila i trecu reakciju- odlucno, neposredno i odmah kad manipulant krene sa tiradom, izlozim kako stvari stoje i direktno idem na razoblicavanje njegovog ponasanja, nazivajuci ih pravim imenom- u ovom slucaju to su manipulacija, nekolegijalnost, nekorektnost, drskost i tako dalje.

Jeeeee, pokazalo se da je ovo pravi nacin da se odbranim od tudjih napada i sopstvenog osecaja krivice.Posto nisam neko ko ume da izadje na kraj ni sa svojim emocija , a kamoli sa tudjim , za mene je ovo bio veliki korak napred.


 




 

четвртак, 16. јануар 2014.

                                                    SREDA POPODNE




Dani praznika ,topline, porodice, lagano teku.Kucom se sire mirisi cimeta, vanile...Kuhinja puna bozicnih djakonija, sobe pune novogodisnjih poklona i ukrasa...Daljina sa koje sve to posmatram vrlo je neobicna, kao da se sve to ne dogadja meni i u mojoj kuci. Sve je cudno, poput sna. Imam potrebu da se trgnem, otvorim oci sirom, unesem emocije, jace uocim boje, saberem misli u , bas ovaj ,trenutak.Tu sam,  a kao da mi je sve nekako iskliznulo, nista ne dozivljavam, samo posmatram nezainteresovano i sa daljine. Zelim da uhvatim trenutak, emociju, koja uz kompletnu sliku, svakako ide, ali ne uspevam.Nije san, a da bi postali stvarnost treba da zakoracim u taj lik, koji bi trebalo da sam ja, da udjem, ucestvujem, osetim. Treblo bi da mi neko kaze kako? Kako drugi ucestvuju u svojim zivotima? Kao da je neka cudna opna izmedju mene i mojih misli, mojih cula, opna koju ne umem da uklonim. Ne mogu da doprem do sebe, nema me, bludim, a kao tu sam, ucestvujem u svemu, vrlo aktivno, cini se i niko ne primecujeda me nema .Ne znam  ni gde sam niti kada cu se vratiti. Dani praznika, topline porodice , lagano teku...

 


уторак, 14. јануар 2014.

PRAZNICI

                                       

     

Dodju tako dani kada se sve smiri, stisa. Misli mi tada postanu ostrije, emocije dublje, nebo svetlije, ljudi topliji i tih dana jasno vidim ono sto inace samo povremeno slutim, naslucujem ono o cemu inace i ne sanjam i moja stvarnost dobija daleko zivopisniju dimenziju. Tih dana sav moj prethodni zivot izgleda kao kontura buduceg remek dela na kome je sve jasno do najfinijih i najprefinjenijih detalja. Sve se kockice savrseno slazu, svaki dogadjaj ima svoj uzrok i svoju posledicu koja je jasna kao dan i ne samo jasna , nego i nekako prirodna. Volim te dane, sta vise, cini mi se kao da samo tada i zivim, a sve ostalo je samo san. Cesto pred Novu godinu, tamo oko Sv. Nikole , preplavi me odnekud taj mir i lepota. Priroda mi postane nestvarno lepa, jezera bozanstvena, ledena ogledala. Ljudi koje srecem pocinju da otvaraju svoju dusu preda mnom, nasi razgovori su duboki, poverljivi, topli, trenuci koji spajaju  ljude za ceo zivot.Moj dom i porodica postaju tako mili , dragulji koji  kao sunce osvetljavaju i greju svaki kutak moje duse.

Ova carobni dogadjaji bivaju kao rukom odneseni negde krajem januara. Zavesa pada, vrteska svakodnevice se ponovo okrece i sve se odvija tako da taj prelaz nikada ne primetim. Samo ponekad , kada me podstakne neki izuzetan razgovor, susret ili dogadjaj, taj osecaj ljubavi i mira, duboko u meni, vrati mi te divne trenutke i znam da je potrebno samo da na trenutak budem svoja, da se priberem, stanem, zaustavim vrtesku, provirim kroz tu zavesu i sve je opet tu.

Znam da cu jednom, kad budem imala vremena, stati i zauvek  zadrzati taj mir u sebi i oko sebe!


четвртак, 2. јануар 2014.

VASINA TORTA

                                                                                           04.01.2014

                       KLASICI U POSLASTICARSTVU

                                        VASINA TORTA

Nikada nisam volela da pisem , a pogotovo da pricam , o stvarima koje jako prizeljkujem da se dogode. Stavise , koje bi nekim normalnim sledom dogadjaja bile potpuno izvesne. Intuitivno dobijem neki strah da ce sam moj razgovor na tu temu uticati da nesto krene naopako.                 

 Posto ocekujem izuzetne i nesvakidasnje dogadjaje u 2014 , nesmem ni rec progovoriti na tu temu, ali sam u skladu sa svojim ocekivanjima, umesto raznovrsnih sitnih poslastica , svoje ukucane pocastila Vasinom tortom.
Moram priznati da sam potpuno ciljano u svoj izbor unela malo simbolike. Moj suprug i ja smo prethodne godine proslavili 30 godina braka ,a svoju prvu Novu godinu u braku docekali smo u z Vasinu tortu, koja je bila divna. Kore su doduse malo izgorele , belanca odgore curela, a mi smo srecni posluzivali svoje goste, ubedjeni da bolja torta , prosto ne postoji.
Sa isto toliko radosti, entuzijazma i ljubavi , po istom receptu, napravljena je ova Vasina torta . Zapravo ne bas isto, svaka godina dodavala je jos radosti, mnogo ljubavi, nova interesovanja, bogata iskustva. Upravo koliko sam za sve to bogatija, toliko se ova torta razlikuje od one pre 30 godina. 

Ista, a toliko drugacija!



                                                                Vasina torta

5 jaja
5 kasika secera
6 kasika samlevenih oraha
5 kasika brasna

2 x

fil -  1. 250 grama oraha popariti mlekom.
       2.4 zumanca umutiti sa 250  gr. secera u prahu.
       3.4-5 rebra cokolade umutiti sa pola putera.

Sve pomesati i filovati kore.


Odgore 2 slaga.