субота, 14. јануар 2017.
четвртак, 12. јануар 2017.
NULTI BROJ
Priznaću da sam sa izvesnom skepsom uzela ovaj roman Umberta Eka u ruke i krenula sa čitanjem. Delovao mi je kao neko klasično špijunsko štivo koje će teško uspeti da održi moju pažnju. Knjiga mi je stojala na stolu nekoliko dana i reših najzad, da otvorim prvu stranu i krenem sa čitanjem, pa šta bude! Uvod mi baš nije legao i ostavio je sumnju hoću li uspeti da dođem do poslednje strane. A onda nekako iznenada tekst me je prosto osvojio, mamio i nije mi trebalo više od tri dana da , bukvalno, progutam ostatak knjige.
Duhovit, zanimljiv i iznad svega aktuelan pogled na novinarstvo kao profesiju i sve zamke i rizike koje sa sobom nosi. Tumačenje da mediji imaju zadatak da prikriju vesti, a nikako da ih , ne daj bože, šire, pravi je opis same suštine njihovog postojanja. Ta suština je čini mi se, u ovom trenutku ogoljena, više nego ikad ranije. Primer koji glavnom liku daje urednik, da ukoliko se desi nešto zaista važno , što vlasti žele sakriti, tada naslovna strana treba uticati šokantno na čitaoce, npr, "Majka zaklala četvoro dece" opisano do detalje toliko da čitaoci čitav dan ostanu preplavljeni emocijama koje će paralisati njihovu eventualnu radoznalost i moć percepcije ma koje druge informacije. Čitav dan provešće oporavljajući se na jedvite jade od traume koju su doživeli čitajući najjezivije detalje eventualne tragedije. Sutradan se može, ako treba, smisliti i neka laž, koja će na isti način zadržati pažnju čitalaca, da ni u jednom trenutku ne postoji opasnost da će čitalac saznati nešto istinito i važno , što nikako ne bi odgovaralo onima koji drže konce moći u svojim rukama. Smišljeno isprepletane laži i istine, zavere stvarne i zmišljene, red laži, pa tek ponekad red istine, toliko da se čitalac dovede u stanje potpune obmane , navesti ga da zaluta u tom lavirintu iz koga izlaz ne postoji.
Primer novinara Bragadača koji na svoju ruku istražuje jednu temu - istinu o Musolinijevim poslednjim danima i njegovoj smrti - strast i optimizam sa kojom on obavlja taj posao, na svoju ruku naravno. Bezbroj zavera koje postoje, istine i laži, sklapanje mozaika i konačno otkrivanje istine, trenutak su kada Bragadačo završava sa nožem u grudima u nekoj mračnoj uličici. Nesvestan opasnosti, obuzet željom da otkrije senzacionalnu istinu, idealna je žrtva moćnika čiji su nevidljivi pipci svuda oko nas. Njegovi prijatelji i kolege sa kojima je blizak takođe su pod velom sumnje i glavni lik novinar Kolona i njegova devojka i koleginica Maja , poučeni Bragadačovim primerom, čine upravo ono što i većina čovečansta na planeti - žrtvuju svoje snove , okreću glavu na drugu stranu i pristaju na trećerezredni posao, trećerazredni život i tako se ostaje živ, ali ostaje večita dilema " Da li je taj život vredan žrtve ?" Strah koji ostaje u kostima , besmisao svakodnevice, osećaj da ti je suština života izmakla i vlastita beda koja izbija kroz kožu, oči, dah, mislim da su maestralno prikazano stanje čoveka na globalnom nivou.
Umberto Eko je ovim romanom maestralno opisao stanje novinarstva i čovečanstva samog , u trenutku sadašnjem!
уторак, 3. јануар 2017.
MUŠKARCI BEZ ŽENE
Novogodišnje praznike provela sam u kući , uglavnom odmarajući zbog povrede kolena i zaista uživajući u prazničnoj atmosferi, dobrim filmovima i vremenu provedenom sa mojom porodicom. Pošto gotovo da i nisam ustajala sa kreveta, poštujući savete lekara, imala sam dovoljno vremena za uživanje u nekoj dobroj knjizi. Ovoga puta bila je to knjiga " Muškarci bez žene". Knjiga se sastoji iz sedam priča u kojima je Murakami otvoreno i sa humorom dočarao tako toplo i ljudski , usamljenost, tugu i potrebu za ljubavlju sasvim običnih muškaraca, njihove strahove i psihu. Na taj način je nama, ženama , otvorio prozor u svet muških osećanja, stida, nemira, seksualnosti, potisnutih emocija, koje silom izbijaju na površinu kad-tad i način kako se svaki pojedini muškarac bori sa tim.
Da li ste ikada poželeli da se ne vratite sebi?
- Pa i ne bih imao kome drugom da se vratim.
Vratiš se sebi, čak i ako to ne želiš. Samo, tada kad si se vratio, položaj ti je nešto drugačiji nego pre.
To je pravilo. Nije moguće da bude potpuno isti. "
" Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo sa
nekim, ma koliko tog nekog voleo, sasvim se zagledati u tuđe srce je
nemoguće. Čak i ako to želiš, time samo sebi otežavaš. Ali, ako se na to
nameriš, ako se samo potrudiš, zahvaljujući tom naporu uspećeš čestito
da pogledaš u sopstveno srce. Stoga, ono što na kraju svega moramo da
uradimo jeste valjda da se sa svojim srcem umešno, istinski pomirimo.
Ako stvarno želimo nekog drugog, onda nam ne preostaje ništa do da pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja tako mislim. "
" Izgubiti ženu u suštini značilo je upravo to. Ono što žene čoveku daruju jesu ti posebni trenuci u kojima mu se, usled stvarnosti, ta stvarnost poništava. "
Ovo su neki od citata koji su na mene ostavili utisak i koji će vas nadam se podstaći da pročitate ovu knjigu. Ja ću svakako Murakamija uvrstiti u pisce čija ću dela staviti na svoj spisak za čitanje i kupovinu, naravno, čim mi se bude pružila prilika.
Пријавите се на:
Постови (Atom)