NULTI BROJ

Priznaću da sam sa izvesnom skepsom uzela ovaj roman Umberta Eka u ruke i krenula sa čitanjem. Delovao mi je kao neko klasično špijunsko štivo koje će teško uspeti da održi moju pažnju. Knjiga mi je stojala na stolu nekoliko dana i reših najzad, da otvorim prvu stranu i krenem sa čitanjem, pa šta bude! Uvod mi baš nije legao i ostavio je sumnju hoću li uspeti da dođem do poslednje strane.  A onda nekako iznenada tekst me je prosto osvojio, mamio i nije mi trebalo više od tri dana da , bukvalno, progutam ostatak knjige.

Duhovit, zanimljiv i iznad svega aktuelan pogled na novinarstvo kao profesiju i sve zamke i rizike koje sa sobom nosi. Tumačenje da mediji imaju zadatak da prikriju vesti, a nikako da ih , ne daj bože, šire, pravi je opis same suštine njihovog postojanja. Ta suština je čini mi se, u ovom trenutku ogoljena, više nego ikad ranije. Primer koji glavnom liku daje urednik, da ukoliko se desi nešto zaista važno , što vlasti žele sakriti, tada naslovna strana treba uticati šokantno na čitaoce, npr, "Majka zaklala četvoro dece" opisano do detalje toliko da čitaoci čitav dan ostanu preplavljeni emocijama koje će paralisati njihovu eventualnu radoznalost  i moć percepcije ma koje druge informacije. Čitav dan provešće oporavljajući se na jedvite jade od traume koju su doživeli čitajući najjezivije detalje eventualne tragedije. Sutradan se može, ako treba, smisliti i neka laž, koja će na isti način zadržati pažnju čitalaca, da ni u jednom trenutku ne postoji opasnost da će čitalac saznati nešto istinito i važno , što nikako ne bi odgovaralo onima koji drže konce moći u svojim rukama. Smišljeno isprepletane laži i istine, zavere stvarne i zmišljene, red laži, pa tek ponekad red istine, toliko da se čitalac dovede u stanje potpune obmane , navesti ga da zaluta u tom lavirintu iz koga izlaz ne postoji. 

Primer novinara  Bragadača koji na svoju ruku istražuje jednu temu - istinu o Musolinijevim poslednjim danima i njegovoj smrti - strast i optimizam sa kojom on obavlja taj posao, na svoju ruku naravno. Bezbroj zavera koje postoje, istine i laži, sklapanje mozaika i konačno otkrivanje istine, trenutak su kada Bragadačo završava sa nožem u grudima u nekoj mračnoj uličici. Nesvestan opasnosti, obuzet željom da otkrije senzacionalnu istinu, idealna je žrtva moćnika čiji su nevidljivi pipci svuda oko nas. Njegovi prijatelji i kolege sa kojima je blizak takođe su pod velom sumnje i glavni lik novinar Kolona i njegova devojka i koleginica Maja , poučeni Bragadačovim primerom, čine upravo ono što i većina čovečansta na planeti - žrtvuju svoje snove , okreću glavu na drugu stranu i pristaju na trećerezredni posao, trećerazredni život i tako se ostaje živ, ali ostaje večita dilema " Da li je taj život vredan žrtve ?" Strah koji ostaje u kostima , besmisao svakodnevice, osećaj da ti je suština života izmakla i vlastita beda koja izbija kroz kožu, oči, dah, mislim da su maestralno prikazano stanje čoveka na globalnom nivou.

Umberto Eko je ovim romanom maestralno opisao stanje novinarstva i čovečanstva samog , u trenutku sadašnjem!