Dodju tako dani kada se sve smiri, stisa. Misli mi tada postanu ostrije, emocije dublje, nebo svetlije, ljudi topliji i tih dana jasno vidim ono sto inace samo povremeno slutim, naslucujem ono o cemu inace i ne sanjam i moja stvarnost dobija daleko zivopisniju dimenziju. Tih dana sav moj prethodni zivot izgleda kao kontura buduceg remek dela na kome je sve jasno do najfinijih i najprefinjenijih detalja. Sve se kockice savrseno slazu, svaki dogadjaj ima svoj uzrok i svoju posledicu koja je jasna kao dan i ne samo jasna , nego i nekako prirodna. Volim te dane, sta vise, cini mi se kao da samo tada i zivim, a sve ostalo je samo san. Cesto pred Novu godinu, tamo oko Sv. Nikole , preplavi me odnekud taj mir i lepota. Priroda mi postane nestvarno lepa, jezera bozanstvena, ledena ogledala. Ljudi koje srecem pocinju da otvaraju svoju dusu preda mnom, nasi razgovori su duboki, poverljivi, topli, trenuci koji spajaju ljude za ceo zivot.Moj dom i porodica postaju tako mili , dragulji koji kao sunce osvetljavaju i greju svaki kutak moje duse.
Ova carobni dogadjaji bivaju kao rukom odneseni negde krajem januara. Zavesa pada, vrteska svakodnevice se ponovo okrece i sve se odvija tako da taj prelaz nikada ne primetim. Samo ponekad , kada me podstakne neki izuzetan razgovor, susret ili dogadjaj, taj osecaj ljubavi i mira, duboko u meni, vrati mi te divne trenutke i znam da je potrebno samo da na trenutak budem svoja, da se priberem, stanem, zaustavim vrtesku, provirim kroz tu zavesu i sve je opet tu.
Znam da cu jednom, kad budem imala vremena, stati i zauvek zadrzati taj mir u sebi i oko sebe!
04.01.2014
KLASICI U POSLASTICARSTVU
VASINA TORTA
Nikada nisam volela da pisem , a pogotovo da pricam , o stvarima koje jako prizeljkujem da se dogode. Stavise , koje bi nekim normalnim sledom dogadjaja bile potpuno izvesne. Intuitivno dobijem neki strah da ce sam moj razgovor na tu temu uticati da nesto krene naopako.
Posto ocekujem izuzetne i nesvakidasnje dogadjaje u 2014 , nesmem ni rec progovoriti na tu temu, ali sam u skladu sa svojim ocekivanjima, umesto raznovrsnih sitnih poslastica , svoje ukucane pocastila Vasinom tortom.
Moram priznati da sam potpuno ciljano u svoj izbor unela malo simbolike. Moj suprug i ja smo prethodne godine proslavili 30 godina braka ,a svoju prvu Novu godinu u braku docekali smo u z Vasinu tortu, koja je bila divna. Kore su doduse malo izgorele , belanca odgore curela, a mi smo srecni posluzivali svoje goste, ubedjeni da bolja torta , prosto ne postoji.
Sa isto toliko radosti, entuzijazma i ljubavi , po istom receptu, napravljena je ova Vasina torta . Zapravo ne bas isto, svaka godina dodavala je jos radosti, mnogo ljubavi, nova interesovanja, bogata iskustva. Upravo koliko sam za sve to bogatija, toliko se ova torta razlikuje od one pre 30 godina.
Ista, a toliko drugacija!
Vasina torta
5 jaja
5 kasika secera
6 kasika samlevenih oraha
5 kasika brasna
2 x
fil - 1. 250 grama oraha popariti mlekom.
2.4 zumanca umutiti sa 250 gr. secera u prahu.
3.4-5 rebra cokolade umutiti sa pola putera.
Sve pomesati i filovati kore.
Odgore 2 slaga.
Usporiti, uzivati! Kako raditi sve sto volis opusteno i ne gledajuci na sat? Taj osecaj uzurbanosti, nervoze, previse obaveza koje treba sabiti u tako malo vremena, progoni me vec godinama. Posto se po pravilu nista ne resava samo od sebe, tocak vremena zadnjih meseci poceo je brze da se okrece , meni je sve teze da hvatam korak , a nervoza odnosi i ono malo zadovoljstva u toku dana. Cak i kad isplaniram dan tako da sve moje obaveza lagano plove vremenskim tokom ovoga dana, nekim cudom sve se ispremesta i vremena uvek bude malo , a obaveza vise nego sto je moguce obaviti. Svaki plan reorganizacije poslova, propao je i ostavio samo osecaj bespomocnosti i nervoze.
Jutarnje spremanje, voznja do posla koji volim, prelepi pejzazi, spremanje hrane za moju porodicu, uredjuvanje kuce, briga o cvecu ,moj dan je ispunjen onim sto volim, a ipak je sve zatrovano hronicnim nedostatkom vremena, zbog koga svaki dan postaje gola uzurbanost, umor i nezadovoljstvo.
Kad uvece sednem umorna , sa onim groznim osecajem da sam ostvarila ceo svoj plan ali da mi je nekako izmakla sustina, sama srz ovoga dana,lepota, mir, spokojstvo,ljubav koja mora biti utkana u svaki tren , ne mogu da se ne pitam sta to ne radim ispravno?Sta se zapravo dogodilo? Godine zurbe. sto vise, sto brze, odnele su danak.Nista vise ne radim lagano i posveceno.
Posvecenost sadasnjem trenutku je nestala cini se bez traga, sakrila se duboko u meni i treba pronaci nacin da izadje na povrsinu i sve obasja. Ta bozanstvena lakoca uzivanja u trenutku, u mirisu pokosene trave, u ukusu caja i divno zaobljenoj solji. Nestala je, ne umem vise to.
Da bih se setila te mirne lepote i lakoce postojanja , koja traje i traje ...vracam se u detinjstvo. Dani su bili tako dugi. Od jutra do veceri cela jedna zaokruzena vecnost.Sunce se lenjo kretalo svojom nebeskom putanjom i svaki trenutak je bio vecnost, trajao i trajao.... Sada vreme iscezava u nepoznatom pravcu, survava se u nebesku provaliju i vise nizasta nemam vremena.
Najdublje misli o vremenu nasla sam kod sv. Avgustina , on ukazuje na cinjenicu da postoje dva nacina merenja vremena, spoljno i uunutrasnje.Spoljni aspekt vremena odnosi se na kalendarsko vreme .Ta dimenzija vremena je stabilna i konstantna.Unutrasnja dimenzija vremena odnosi se na njegov dusevni dozivljaj , na njegovo opazanje u skladu sa ritmom i procesima u nasem organizmu.Covek je u svakom trenu izlozen prilivom informacija.Te informacije ne nestaju one se skladiste u nasoj memoriji. Svaka informacija zauzima odredjeno mesto.Ako bismo psihu uporedili sa kuglom koja se okrece oko svoje ose, kod deteta ta kugla je manje opterecena informacijama i zato se okrece brze , a vreme se detetu cini sporije. Kasnije ta kugla primajuci nove informacije, postaje sve teza, njeno kretanje se usporava , a covek to subjektivno dozivljava kao ubrzanje svog vremena.
Znanje je zapravo dvosekli mac , ono nam pruza oslonac, ali sa druge strane, zatrpava nasu psihu, oduzimajuci nam i samo vreme.Stavise , suvisna informacija ne pretvara se u znanje , vec u sljaku, mrtvi balast smesten u nasoj podsvesti.
Cak i stvari koje posedujemo zauzimaju odredjeni prostor u nasoj dusi.Covek mora da cuva tu stvar, da brine o njoj, da je nacini delicem svoje duse.Milion informacija, obaveza , stvari koje posedujemo, nalaze se u nasoj kuci i nasim mislima. Sve to skracuje ono vreme koje je dimanzija dozivljaja duse, kao da je gutaju. I zato oslobadjajuci se od informacija, od stvari i na taj nacin menjajuci ambijent u kome zivi, covek oseca kako raste potencijal dusevne slobode.
Zivot treba biti usmeren na borbu za vreme. U nasem odnosu prema spoljasnjem vremenu od velikog su znacaju doslednost i postojanje reda u obavljanju poslova. Potrebno je takodje i smanjiti svoje potrebe , pa ce i same brige otpasti same od sebe.Kada je rec o unutrasnjem vremenu , moramo imati izuzetno dobar filter koji je u stanju da precisti bujicu informacija koje dopiru do nas. Pored toga moramo nauciti da neko vreme provodimo u tisini , ostajuci nasamo sa sopstvenom dusom.Otklonite sve suvisno, informacije stvari, obaveze, jer od njih nas duh klone, postaje trom, kada prostor svoje duse oslobodimo od odraza i senke svega suvisnog, nase vreme ce ponovo biti smestivo , oseticemo lakocu zbog zbacivanja svega tudjeg i radost koju smo imali kao deca, draz beskraja, dane koji traju, beskrajna , lepa jutra i veceri u kojima se krije lakoca trenutka.
Ovo je recept !Ono cemu tezim i od cega bezim.
