Doček Nove Godine neizbežno donosi osećaj zasluženog opuštanja, a ako postoji nešto u čemu se stapa taj divni osećaj slavlja, nade u sve dobro što očekujemo da će nam Nova Godina doneti, to je svakako šampanjac! Nebitno je da li Novu Godinu čekamo u porodici, sa prijateljima ili na neki treći način, to je svakako vreme kad treba otvoriti šampanjac.
Šampanjac unosi glamur u te čarobne trenutke!
Razmislite o tome da malo tog glamura dozvolite sebi ponekad nakon napornog dana. ... šampanjac u kadi punoj tople kupke.... šampanjac da nazdravimo sebi ili svojim najbližima neki mali uspeh, neku nadu... da prizovemo sreću u svoj život... da olakšamo neki teški trenutak... šampanjac kao uteha...
Vinton Čerčil je svoju ljubav prema šampanjcu objašnjavao citirajući Napoleona " Nisam mogao da živim bez šampanjca. U pobedi sam ga zaslužio. U porazu mi je bio potreban .
Ne sumnjam da je Napoleon i te kako znao sve dobre strane ispijanja šampanjca , pa nam ostaje jedino da sledimo tu njegovu divnu naviku .
Da bi se vino moglo nazvati šampanjcem neophodno je da bude proizvedeno u oblasti Šampanj u Francuskoj. U proizvodnji šampanjca postoje vrlo strogi propisi. Šampanjac je nastao kada je monah Dom Perinjom slučajno otkrio čudna svojstva dodatnog vrenja vina, koje proizvodi te čudne mehuriće.
Želim vam srećnu Novu Godinu i što više šampanjca u njoj !
Nekoliko godina pokušavam da napravim vrt po svojoj meri i ukusu. Čitam blogove o vrtlarstvu, gutam novine o baštovanstvu , a onda zaboravljam sve i nastojim da me vodi samo instikt. Zahvaljujući tome moj vrt je iz godine u godinu sve raskošniji, originalniji i bujniji, a ja sam sve srečnija dok radim u njemu, pravim nove planove, sadim presađujem ili prosto uživam u mirisu , pogledu i inspiraciji! Nastojim da postignem šarm i romantiku , osećaj udobnosti i trunku začaranosti, koja izbija negde iz pozadine !
Nastojim ovih dana da što više vremena provedem u prirodi i otud ove fotografije. Vremenske prilike bile su veoma neuobičajene čak i za jedno prevrtljivo proleće. Teški kišni oblaci teturali su nebom i doneli nam prljavu kišu punu peska iz sahare koja je povremeno bila isprekidana mirnim sunčanim periodima koji su nestajali nošeni košavom i tako iz dana u dan.
Možda me je baš ovo prevrtljivo proleće i navelo na razmišljanje o prevrtljivim ljudima, još gore od toga , o dvoličnim ljudima i šta učiniti kada osoba koja ti je prijatelj godinama , ogoli lošu stranu svoje ličnosti ? Niko nije savršen, ni ja sama , pa ni moji prijatelji i to je misao koja me je držala neko vreme , sve čekajući da prođe ta "loša faza" . Kada sam bila mlađa nisam se mnogo mučila razmišljajući o tome. Znala sam dobro trenutak kada treba nekome reći --zbogom i nikada nisam zažalila zbog toga. Gubitak licemernih "prijatelja" , uvek je donosio neki boljitak u moj život, valjda kao nagradu za falš prijatelja koji je stavljen tamo gde i pripada i otvarao prostor za nove, iskrene ljude. Trenutak kada počinjem da smišljam hiljadu razloga da odložim naš susret jer ne mogu da slušam kako su svi osim mene neiskreni, nepošteni, prevrtljivi, koristoljubivi i šta sve ne, svakako je trenutak kada treba da prekinem sa odugovlačenjem i prekinem prijateljstvo , koje to nije. Susret kome prethodi odlaganje zbog mučnine u stomaku i prati ga osećaj iscrpljenosti i negativne energije, svakako spada u jednu od onih mučnih obaveza , koju treba obaviti sebe radi i čistog vazduha oko sebe.
Odugovlačila sam misleći da kao starija i mudrija mogu pronaći neku šifru da ne prekinem prijateljstvo, da dam vremena, malo se distanciram, ali to oduzima previše energije i ne donosi ništa. Prazna ljuštura emituje svoj neprijatni zadah, oduzima energiju i čini taj odnos oporim i teškim
Ne postoji način da se elegantno distanciramo i zadržimo koliko toliko civilizovan poluprijateljski odnos. Odgovor je jasan -ko truje naš život nije nam prijatelj i držite ga daleko od sebe !
