ZABORAV KOD SRBA

 Gledam danas neku britansku emisiju o vrtovima, danas su na redu  vrtovi Francuske. Volim cveće i to gledanje mi osim vizuelne donosi i praktičnu korist, neke savete pokušavam da primenim u svom vrtu. U jednom trenutku voditelj kreće ka severu Francuske i počinje priču kako je to teritorija povezana sa velikim stradanjima, pogibijama i mučenjima Francuskog naroda, a onda ulazimo u park, čovek koji ga je osmislio priča kako svaki kutak, svako stablo ima svoju priču, vezanu za stradanja. U jednom se delu nalaze divni čempresi, različite visine, svaki čempres predstavlja jednu žrtvu. Potom nas vodi u deo sa ogromnim šimširima, svaki orezan kao džinovska glava čoveka. Ispod šimšira velika loptasta udubljenja u zemlji.  Vidi se da na toj površini trava ne raste. Kaže da su to mesta gde je pala bomba itd.. itd... Priča savršeno uklopljena u temu, lako, šarmantno, kako to Francuzi umeju, sa porukom : " Pamtimo i poštujemo svoje žrtve. Nikad nećemo zaboraviti one koji su poginuli za otadžbinu " . I pomislim na nas. Kako nam nedostaje to poštovanje, taj mir kojim odajemo poštu svojima.  Nasuprot tome, kod nas na društvenim mrežama, takmičenje ko će glasnije navijati , ko će im poželeti više sreće, ko će uverljivije reći - Zaboravili smo, samo nas prihvatite opet! Ali treba znati, zaborav je smrt jedne nacije. Treba nam kultura sećanja, jer gubitak identiteta, istorijskog pamćenja i svesti o sopstvenim korenima vode ka duhovnom i nacionalnom nestanku.

Čuvaj se prevelike mudrosti

 Hesea sam otkrila u sedamnaestoj godini i njegova knjiga "Sidarta" je bila moja biblija nekoliko narednih godina. Čitala sam je, iščitavala , podvlačila  i evo o čemu se tu radi - Sidarta u traganju za smislom odlazi da čuje Budu i pažljivo sluša njegovo učenje, razmišlja čitavu noć i sutradan se obraća Budi sa velikim poštovanjem " Sve u tvom učenju je savršeno jasno i dokazano, ali ti sam veliki Učitelju, samo tvoje postojanje ruši krug o kome pričaš. Tvoje saznanje o smislu poniklo je iz tvog vlastitog puta, kroz misli, kroz meditaciju, kroz spoznaju i kroz prosvećivanje. Nikome nećeš moći rečima i učenjem saopštiti šta se u tebi desilo u času otkrovenja! "  Sidarta napušta Budu jer otkriva da je traženje smisla usamljenički posao i da idući tuđim putem neće doći do svog cilja... Moja preporuka za sve tragaoce!

Irvin Jalom - Mizantropski manifest

 

Jalom svoje knjige često naziva " obrazovnim romanima". Ovo je delo posvećeno Šopenhaueru koji je inače bio mizantrop i zastupao mišljenje da pametnom čoveku društvo drugog čoveka ne samo da ne koristi, nego veoma šteti. Jedini čovek njegovog doba, kog je cenio, bio je Gete. Zanimljivo je da je Jalom ovde izdvojio pravila ponašanja na osnovu Šopenhauerovih dela, svojevrsni mizantropski manifest. Lajfkoučevi našega doba piskarajući pravila ili preporuke za ponašanje svojih pratioca, vrlo su bliski Šopenhauerovom stavu, znači uglavnom čista mizantropija, tek da se zna! Šopenhauerov mizantropski manifest : 1. Ne reci prijatelju ono što tvoj neprijatelj ne sme da zna. 2. Svi lični poslovi treba da budu tajni i potpuno nepoznati strancima, pa čak i najbližim prijateljima... ako se okolnosti promene, njihovo znanje o najbezazlenijim stvarima može nam nauditi. 3. Ne prepuštati se ni ljubavi ni mržnji, polovina je svetske mudrosti. Ne govoriti ništa i ne verovati ni u šta čini drugu polovinu. 4. Nepoverenje je majka bezbednosti. 5.Zaboraviti loše osobine čoveka u bilo kom trenutku isto je što i bacanje teško zarađenog novca. Moramo se zaštiti od  budalaste prisnosti i budalastog prijateljstva. 6.Jedini način da dosegnemo superiornost u odnosu sa ljudima jeste da im pokažemo da smo nezavisni od njih. 7. Neuvažavanjem se stiče uvažavanje. 8. Ako zaista imamo visoko mišljenje o nekome treba to da krijemo kao zločin. 9. Bolje je ukazati ljudima na ono što jesu, nego ih smatrati onim što nisu. 10. Ne smemo nikad ispoljiti bes ili mržnju.... otrovne si samo hladnokrvne životinje. 11. Ljubaznošću i prijateljskim ophođenjem možete druge učiniti popustljivim i predusetljivim. Stoga je učtivost za ljudsku prirodu isto što i toplota za vosak.

UZEMLJENJE

 

Nije sebično voleti sebe, neophodno je. Voleti sebe ne znači da ti nije stalo do drugih. To te ne čini arogantnim ili sujetnim. Ljubav prema sebi znači poštovanje - poštovanje pre svega sopstvenih osećanja, sopstvene dobrobiti i jedinstvenosti. Ljubav prema sebi znači poštovati svoje potrebe i biti zadovoljan onim što jesi. Nije egoizam, niti snobizam, to je samoočuvanje, suštinsko za naš rast i sreću. Zdrava ljubav nije narcizam - ona je uzemljenje : Upamti to!                           Samoljubav = poštovanje + briga + prihvatanje sebe.                                                   Nije bahatost i suštinsko je za naše mentalno zdravlje i zdrave odnose sa drugim ljudima.  Budisti bi rekli ne možeš sipati iz prazne šolje, najpre napuni svoju.                                   Dostojni ste svoje i svake druge ljubavi i dobrote. Uvek!                                                       I da ne zaboravim, nekada davno, kad smo bili mali i mudri, to  smo znali, samo smo usput nekako zaboravili! 

ZEN

Volim kišne,olovne, teške oblake, miris mokre trave, procvetale bagreme, kapi na laticama cveća... Kiša u meni izaziva osećaj nekog dubokog balansa i mira. Cela priroda je u balansu, svemir je u savršenom miru. Ovog proleća kiša je iz dana u dan donosila osećaj olakšanja i mira u duši. Sate i sate provodim uz knjigu, bez griže savesti. Kada mi dosadi, uzimam kišobran i u šetnju, lagano, nogu pred nogu. Nekad se čovek rodi kao stara duša i rano dostigne balans, ja još kopam duboko po sebi, ponekad uhvatim tu mrvu spokoja, koja me posle dugo drži, a kad iščili, naporno radim ne bih li je ponovo dosegla...vežbe, istezanje, molitva, meditacija, čitanje, učenje, hodanje, hodanje, miris cveća u mom dvorištu, miris sveže skuvane hrane, sve što može da me prizemlji i drži daleko od misaonih vrtloga, uvede u snagu sadašnjeg trenutka. Kišni dan je moj zen, mir, spokoj... 

DOBOŠ TORTA

 Doboš torta jedna je od najčešćih klasika koje pravim već dugi niz godina. Nisam više sigurna da li više uživam u samoj pripremi, kupovini potrebnih namirnica, vremenu provedenom u njenoj pripremi ili onom čarobnom trenutku kad parče ove divote bude na tanjiriću, a hrskava, staklena kora  dotakne moja nepca... Doboš tortu je, inače prvi put napravio za mađarsku državnu izložbu 1885 godine Jožef C. Doboš poslastičar iz Budimpešte. Sastojala se od osam jednakih kora između kojih se nalazio čokoladni krem. Recept je čuvao u tajnosti. Istovremeno bilo je oko 120 kopija ovog recepta. Naravno ni jedan nije bio ni blizu originalu.  Na iznenađenje mnogih sam Doboš je 1906 godine objavio ovaj recept pod vrlo misterioznim okolnostima i potpuno se povukao iz javnog života. Da Doboš nije bio običan poslastičar govori i činjenica da je njegova poznata misao da se svi odnosi na ovome svetu svode na odnos čoveka prema samom sebi. Recept je obrazložio do najsitnijeg detalja, a u njemu su neke reči bile obeležene. Kada se obeležene reči sklope dobije se sledeća poruka "Između dva čoveka ne postoji ništa više od onoga što postoji u samom čoveku. Odnos između spoljašnjeg i unutrašnjeg čoveka (jer svako od nas sazdan je od ta dva čoveka) određuje odnos između nas i drugih. Tako se svi odnosi u ovome svetu svode na odnos čoveka prema samom sebi ". Posle ove zanimljive priče o Dobošu preneću vam svoj recept, on je naravno kopija i nema nikakvog skrivenog značenja, osim ako vaša  mašta ne zaključi drugačije.    RECEPT : KORE 8 jaja, 8, kašika šećera i 8 kašika brašna. Kore se peku i mute pojedinačno, jedna po jedna. Najlepša se ostavlja za glazuru. FIL:4 jaja, 400 grama šećera, 5 vanile šećera, 200 gr čokolade i 1 margarin. GLAZURA: 300 grama šećera, kašika maslaca, nekoliko kapi limuna i 1 kap muskatnog oraha.  Prema mom receptu u glazuri se morate ogledati i svako sebe vidi upravo onakvim kakav je stvarno, svako zrno zla, loša pomisao, okrutna želja, surovost cinizma, sve se savršeno ogleda u glazuri. Naravno to može videti samo onaj ko se ogleda i niko drugi, što nije neka uteha. Upravo zato Doboš tortu najčešće možete videti na stolu onih dobroćudnih, blagih žena, okruglih, sjajnih očiju iz kojih sija ljubav. Preporučujem je iz sveg srca, ako ništa drugo, da vidimo sebe u pravom svetlu i nastojimo da popravimo svoju sliku do sledeće Doboš torte, a time i sliku celoga sveta. S velikom ljubavlju delim ovaj recept ❤️

KROASANI

 

Posle dugo vremena, sve se uklopilo, počela je sezona grejanja, kiše i vetrovi se svakodnevno smenjuju, dovoljno slobodnog vremena i čežnja za toplim, mekanim, mirišljivim testom... volim kad mi kuhinjom zagospodari brašno i topla rerna, hrskava korica, mekani fil, testo  poput pamuka. Kroasan po ovom receptu pravim oko četrdesetak godina i i mogu slobodno da kažem da je recept sazrevao zajedno sa mnom. Napisaću sada originalni recept, kako sam i sama dobila, a svako će imati šansu da ga lagano pretvori u samo svoj, poseban i originalan.  KROASANI : 1 kg mekog brašna, 1 pakovanje maslaca, 2 jaja, dcl ulja, 1 kafena kašika soli i isto toliko šećera,  1 kiselu pavlaku, 1 kvasac, 1/2 l mleka. Umesiti mekano testo, ostaviti oko dva sata da naraste, potom testo razvući tanko, premazati onaj maslac ( maslac ne stavljati u testo kad se mesi)  i uviti kao rolat. Neka odstoji sat vremena, potom rolat istanjiti seći na trouglova i na svaki trougao staviti dobar grumen sira, uviti kroasan, poređati u pleh, pa neka ponovo odstoji sat vremena, potom premazati žumance, posuti susama i na svaki kroasan staviti malo maslaca... peći oko 50 minuta na 180 stepeni. 

ITALIJANSKI HLEB SA MASLINAMA

Nedelja je dan kad volim da spavam duže, izležavam se u krevetu, lagano pijem čaj, odem na liturgiju, opušteno prošetam, spojim doručak i ručak u nešto brzo, lako i ukusno... i verovati nećete, često mi to i uspe, i da ne zaboravim, ovo je samo prepodne, za popodne imam  nove, jednako zahtevne planove.  Kao i za sve drugo važno je samo napraviti dobar plan, dobro se organizovati i ništa nije nemoguće. Kada je u pitanju kuhinjica, važno je da sav materijal bude kupljen ranije i da počnemo samo u predviđenom trenutku da seckamo, merimo, mutimo, jednom rečju potpuno se predamo uživanju u samom procesu pripreme. Tako i ovog puta, sve je pažljivo odabrano, kupljeno i samo danas izvađeno iz frižidera i čarolija može da počne. Ovo što sam ja našla pod nazivom Italijanski hleb sa maslinama zaista je čarobno. Pripremite vanglicu i punite je bukvalno ovim redom kako piše :  150 ml. mleka, 100 ml ulja, 4 cela jaja, 1/2 kašičice soli, 250 gr brašna, 1 prašak za pecivo, 150 gr rendanog kačkavalja, 1 crni luk sitno sečen, 100 gr seckane slanine, 200 gr seckanog kulena, 100 gr seckanih maslina, malo origana. Sve sastojke lepo sjedinite i sipajte u pleh za pečenje, obložen pek papirom. Pecite na 200 stepeni 20 do 30 minuta.  Poslužiti sa jogurtom. Božanstveni miris širi se kuhinjom, ukus je jednako božanstven. Danas dok sam ga pripremala, imala sam još jedno zadovoljstvo, čuvanje unuka, pa da bih vam potpuno dočarala svoje divno prepodne, evo nekih fotografija... 

LAGANA POSLASTICA SA KRUŠKAMA ILI JESAM LI JA U POGREŠNOJ DIMENZIJI

 

Volim ukus i miris, oblik i boju kruške. Podseća me na detinjstvo, asocira na  jesenja predvečerja, kad deda dolazi sa njive, ispreže konja, poji ga i hrani, sumrak pada, a mi se sve nešto okupili, ko u dvorištu, ko u kuhinji, posedali na prag, stolice, otoman, ko je gde stigao, a iz zaprežnih kola se vade korpe sa voćem, šljive, kruške, mirisne i sjajne. Nisam nikad bila nešto mnogo "ješna" pa su me uglavnom nutkali, molili,ponekad se i ljutili, ali na tome se sve završavalo.  Ipak volela sam te večeri, urezalo mi smo se u sećanje zveckanje šarenih limenih tanjira, cvetne emajlirane posude, žute kruške...  Sav jedan dragi svet, nestao i sada postoji samo u mom sećanju. Ponekad, u neke septembarske večeri, kada me nešto, kao danas kruške, vrati u te dane i sve oživi, naše staro dvorište, svi moji dragi, uobičajena scena, običan dan, kao da postoje sada, u nekoj drugoj dimenziji i sve je isto i svi su isti, samo što ja retko navraćam tamo... Danas su tu, sa mnom zahvaljujući kruškama, koje mi je sinoć kupila moja ćerka. Gledam ih vasceli dan i razmišljam šta da uradim sa njima. Najlakše, pa i najzdravije je izrezati ih i pojesti, ali tako lepe uspomene zaslužuju lepšu poslasticu, malo truda i mnogo uživanja.                                                               Recept za ovu lepotu je :  4 kruške , kašika meda, karanfilić, kora limuna, korica pomorandže, 4 dcl vode. Kruške oljuštiti i dinstati desetak minuta, tek da omekšaju, potom izvaditi iz vode da se malo ohlade. Za to vreme zagrejati 2dcl slatke pavlake, skloniti sa vatre i dodati 200 gr čokolade, mešati dok se potpuno ne otopi i postane glatka. Kojim ćete redosledom stavljati u posudice za sladoled od vas zavisi. Da li ćete staviti najpre krušku, pa je preliti čokoladom ili najpre sipati čokoladu, pa dodati krušku, odlučićete sami. Topla preporuka za ovu brzu poslasticu, koja vas možda odvede u neke samo vaše uspomene.... 

Čokoladna torta sa ukusom kafe

 

Više ne pijem kafu, nakon Covida 19, njen ukus mi ne prija, kao i mnogi drugi malo jači ukusi. Odrekla sam se kafe, ali ne i njenog mirisa. Volim kako kafa miriše, pa koliko toliko da ugodim sebi rešila sam da napravim tortu sa ukusom kafe.                        Ne propustite da je probate, mekna, sočna....                                                                                     1. Smesa za dve kore:                                               2 jaja,                                                                         12 kašika šećera,                                                     12 kašika mleka,                                                     1 rebro rendane čokolade,                                   13 kašika brašna,                                                   1 prah za pecivo,                                                                                                                                 ispeći dve kore, čim se izvade iz rerne, još vruće, premazati ih džemom od kajsije,                                                                                             2. Fil:                                                                             250 grama slatke pavlake,                                   250 grama krem sira,                                           2 rebra istopljene i prohlađene čokolade,       5 kašike kuvane crne kafe,                                   100 grama šećera u prahu,                                   1 vanil šećer,                                                       Tortu nafilovati, staviti u kalup i neka odstoji u frižideru 12 sati, nakon toga torta je spremna za degustaciju.                              

APRIL MOJ NESVAKIDAŠNJI

 

Kiša, neuobičajeno hladni dani, sunca ni za lek, doprineli su da, kad već nemam pametnija posla, provodim vreme negde između sna i jave, sećajući se  nekih prošlih aprila... i tako zaključim da je mesec april u životu mom znao da bude baš nekako poseban mesec i to u vrlo pozitivnom smislu.                                                                    Prvi  posebni april bio je u vreme kada sam imala petnaestak godina ( znači davno) i još uvek su mi pred očima tek olistale krošnje prekrivene tananim bledo zelenim lišćem, dani dugi, večeri tople, a ja imam dečka.... zabavljali smo se negde oko mesec dana i već mi je bio kamen oko vrata.  Redovno je izlazio u grad sa mnom i sa mojim drugaricama, šetao sa nama, ispunjavao sve moje želje i možete zamisliti kako mi je samo išao na živce. Međutim pošto je jako dobro podnosio sva moja ludovanja, nisam imala zašta da se zakačim, ljudski se posvađam i raskinem. Dani su bili sve lepši, sunca sve više, šetnje sve duže, a njegovo prisustvo mi je kvarilo svaki dan. Tačno 1 aprila odlučim da raskinem pa šta bude. Sa teškom mukom, kažem mu kako stvari stoje i prekinem  tu mučnu situaciju....oooo kako sam samo bila srećna, taj božanski osećaj slobode, lakoće kojom sam hodala, predivni miris prolećnih večeri koji sam udisala....                                    Nekoliko godina, možda i celu deceniju kasnije, dobila sam posao i tačno 1 aprila bio je moj prvi radni dan. Sa posla sam dolazila umorna i iscrpljena, dobila sam podočnjake, popodne dugo spavala i tek negde trećeg dana moji su skupili hrabrost da me pitaju kako mi je na poslu. Rekla sam da za sada samo sedim i gledam kako ovi drugi rade, najpre su se zaprepašćeno pogledali, a posle tek što se nisu pogušili od smeha...      Ovo je dugo bila jedna od boljih anegdota koja se prepričavala u mojoj porodici.                    Ovaj april će verovatno ostati upamćen po hladnom i kišnom vremenu, svakodnevnom grejanju kuće i kao nikad do sada, sedenju uz dobru knjigu i gledanju proleća kroz prozor. 

JANUAR

Ako sam ikada lenstvovala, onda je to  ovog  januara. Prebolela sam koronu i januar je moj mesec oporavka. Veliki deo svojih aktivnosti obavljam u krevetu, u krevetu koristim računar, u krevetu čitam, u krevetu spajam šavove za svoj pačvork prekrivač, gledam TV - uživam. Ušla sam u božanstvenu šemu lenstvovanja ( čitaj izolacije) nigde se ne ide, niko nam ne dolazi, nema šta da se radi, nema krivice zbog svega toga. Često čitave dane provodim u pidžami i bade mantilu i beskrajno uživam u tome. Gutam knjige koje mesecima čekaju na čitanje, do besvesti gledam Božićne filmove na Divi, 24h kitchen.... Nadam se da ste vi dobro. Kakav je bio vaš januar?