BON APPETIT

Problem sa hranom pojavio se pre oko devet meseci  i poklapa se sa promenom mog radnog vremena. Počeli smo sa radom od 8-16 časova . Krećem na posao u sedam ujutru, kod kuće sam u pet popodne. Ono što je u prvi mah izbilo kao problem, bio je hronični umor koji me nije napuštao mesecima. Budila sam se ujutru jednako umorna kao da tek treba da krenem na spavanje.Dani su mi prolazili u nekom bunilu. Nisam imala vremena nizašta, a i kad bi se pojavilo vreme, ja više nisam imala snage. Sve ono što je činilo najlepši deo mog života i punilo vetrom moja jedra, nestalo je jednim potezom. Trebali su meseci upornog truda, da se lagano dozovem sebi, reorganizujem svoje vreme i svoju energiju  i ponovo budem  JA, sa svim svojim interesovanjima, ljubavima i osluškivanjima svojih želja i potreba, ali  i sveta oko sebe. 

Kada sam uspela da nekako savladam taj problem, u prvi plan je izbio sledeći, čini mi se ništa manji, problem sa hranom. Mesecima već ne osećam glad. Onaj dobri, zdravi apetit, kojim sam se odlikovala ceo život, nestao je bez traga. Jedem zato što je tome vreme, a ne zbog toga što sam gladna. Čekajući da se to samo nekako reši, prošli su meseci. Ujutru dok se budim, imam osećaj u želucu kao da sam upravo ustala sa stola, posle obilnog ručka. Taj osećam me prati čitavog dana i tako već mesecima.

Način ishane ću svakako morati da promenim. Umesto tri obilna obroka , počeću da uzimam pet manjih obroka, što znači da ću se hraniti raznovrsnije. Možda je to način da ispraznim svoj želudac i povratim zdrav apetit. Unosiću više povća i vlaknastih namirnica, mislim da je to vrsta hrane koju sam zapostavila poslednjih meseci i svakako posvetiću više vremena osluškivanju svog organizma, kada je hrana u pitanju.

Oh, kako mi nedostaje taj osećaj praznog želuca, osećaj gladi , posebno kada se budim ujutru ....

Nedostaje mi moja nestrpljivost da probam čarolije iz moje kuhinje.....

Nedostaje mi da znam šta hoću a šta neću da jedem....

Nedostaje mi prazan stomak.....

Nedostaje mi dobar apeeeetit....